У чудо више нико није веровао. Уочи одлуке Доналда Трампа било је само спекулација колико ће драстичан бити његов заокрет. Да ли ће можда негде остати отворена вратанца за разговор? Да ли су дипломатске иницијативе Европљана имале икаквог ефекта?
Ништа од тога. Сада знамо да Сједињене Државе дефинитивно излазе из Заједничког обухватног акционог плана, познатог као атомски споразум са Ираном. Све санкције које су биле стављене на лед моментално се враћају на снагу. Од свих начина да се изађе из споразума, овај је најопаснији.
Свет свакако неће постати сигурнији. Још током Трамповог говора берзе су забележиле скок акција фирми које продају наоружање. Индиректна последица је што ово америчко кршење уговора неће нимало олакшати предстојећи самит Трампа и севернокорејског моћника Кима Џонг Уна.
Трамп објашњава да споразум са Ираном није узимао у обзир безбедносне интересе Америке. Но како ће излазак из споразума служити америчким интересима, то остаје Трампова мистерија.
Споразум је успоставио провере које су спречавале Иран да развије атомску бомбу, чиме је спречено нуклеарно наоружавање у региону. То и ништа друго је задатак споразума. Чак ни Трампов министар спољних послова Мајк Помпео, познат као јастреб према Техерану, не доводи у питање то да ли Иран испуњава своје обавезе.
„Трамп нема проблем са атомским споразумом, већ са Исламском Републиком Ираном“, рекао је један француски дипломата. Зато су последња четири месеца преговора између европских партнера и САД унапред била осуђена на пропаст, упркос свим уступцима европских лидера и дипломатској офанзиви на Вашингтон који су посетили Емануел Макрон, Ангела Меркел и Борис Џонсон.
Трамп се у Белој кући упорно окруживао антииранским јастребовима. Осим Помпеа, ту је и нови саветник за националну безбедност Џон Болтон. Он је још прошле године написао:
„Амерички прокламовани циљ мора бити да се Исламска револуција из 1979. оконча пре њене четрдесете годишњице.“
Израз „промена режима“ се у контексту Ирана у међувремену застрашујуће често помиње.
Застрашујуће јер је Болтон имао централну улогу и у предигри рата у Ираку 2003. године. Познате су катастрофалне последице које је по регион имала та противправна агресија. Познато је и да су као повод за рат искоришћене лажи.
У објашњењу за иступање из споразума са Ираном амерички председник се позвао искључиво на наступ израелског премијера Бењамина Нетанијахуа почетком прошле седмице. А тај је наступ очигледно био пропагандни шоу. Стари сумњиви материјал је рециклиран и објављен у новом паковању и нема никаквог значаја за садашње стање иранског атомског програма.
Трампова одлука доводи у питање јасне резултате дванаест година интензивне дипломатије, а не нуди никакву алтернативу. Сада ће ситуација много зависити од јединства Европљана, од њихове чврстине и воље да заједно са уговорним партнерима Русијом и Кином понуде Ирану довољно како би се држао одредби споразума без обзира на амерички излазак. Прекоатлантска пукотина постаће још дубља.
Очекује се да ће повећани притисак на Техеран ојачати тамошње тврдолинијаше и потиснути умерене снаге у дефанзиву. Тиме расту шансе да додатно ескалира стање у једном од бројних кризних жаришта попут Јемена, Сирије, Либана или Ирака.
До даљег се одлаже стварање безбедносне архитектуре на Блиском истоку која би подмирила оправдане интересе свих страна. А то је био једини пут за прави мир у региону.