НЕМАЧКА ТРАЖИ РЕШЕЊЕ ЗА РУСКИ ГАС: Увозиће ЛНГ из САД, он долази бродовима, а за њихов пријем Немачка нема ниједан терминал!

Рат у Украјини је Немачку ухватио са празним складиштима гаса. Земља преко ноћи мора да промени енергетску политику, посебно ако Kремљ заврне вентил.

Планова је много, али брзо помаже само куповина арапског гаса.

Највеће складиште гаса у западној Европи налази се у немачкој покрајини Доњој Саксонији на дубини од два километра. Зове се Реден и велико је као 910 фудбалских игралишта. Може обезбедити једногодишњу потрошњу гаса за око два милиона домаћинстава.

Реден има кључну улогу за Немачку и Европу када се ради о сигурности снабдевања гасом. Астора, компанија која руководи складиштем, подружница је руског енергетског дива Гаспрома који контролише више од трећине свих немачких складишта гаса.

Сва су тренутно готово празна. У Редену је попуњено само три одсто капацитета. Немачки министар привреде Роберт Хабек претпоставља да су складишта “систематски пражњена” како би се стратешки повисиле цене гаса и створио притисак.

Гас као политичко оружје

Из Русије долази око 55 одсто гаса који се троши у Немачкој. Такође из Русије стиже 50 одсто угља и више од 30 одсто потребне нафте. Док у Немачкој постоје стратешке резерве нафте, које по закону морају бити довољне за 90 дана, таква одредба не постоји за гас и угаљ. Овде компаније саме одлучују о својим залихама.

Немачко министарство привреде жели да то што пре промени, посебно за гас. Намера је да се минимални ниво у складиштима пропише законом. Тако би на почетку октобра свако складиште морало да буде попуњено најмање 80 одсто, почетком децембра 90 одсто, а на измаку зиме почетком фебруара барем 40 одсто. И тако сваке године.

Очекује се да ће закон ступити на снагу у мају. “То је потребно како би цела летња половина године била на располагању за пуњење складишта“, каже се у саопштењу Министарства привреде.

Но, шта се ако Москва нареди да се снабдевање енергијом ограничи или чак заустави? То би могло довести до озбиљних несташица најкасније следеће јесени и зиме.

Према информацијама из кругова блиских немачкој влади, ради се на решењима. У кризним временима замисливе су многе ствари које су иначе незамисливе. На пример, променити одлуку о постепеном изласку из атомске енергије, која је донета након реакторске катастрофе у Фукушими у Јапану. Kрајем ове године требало би да се затворе последње три нуклеарне електране које су још у погону у Немачкој.

“Све опције морају бити на столу”

Поступни излазак из енергије добијене од угља је заправо био готова ствар. У коалиционом споразуму између владајућих Социјалдемократа, Зелених и Либерала стоји да би у „идеалном случају“ то могло уследити до 2030. године.

С обзиром на садашња уска грла, министри привреде немачких покрајина након посебне седнице траже да се испита могућност продужења рада термоелектрана на угаљ, али и нуклеарних електрана. „Све опције морају бити на столу“, рекао је министар економије и енергетике Северне Рајне-Вестфалије Андреас Пинкварт.

Пинкварт је политичар Либерала. Затварање нуклеарних електрана увек је било трн у оку овој странци. Ту су и регионални интереси. У Северној Рајни-Вестфалији, највећој покрајини земље, постоје рекордне 52 електране на угаљ. Та западна покрајина је такође једна од четири с великим налазиштима мрког угља. Премијери ове четири покрајине сада доводе у питање убрзано затварање термоелектрана.

“Нема више табуа у размишљању”, каже министар привреде Роберт Хабек (Зелени). Његова странка је доведена у ситуацију готово нерешивог сукоба интереса.

Kао њемачком министру, Хабеку је приоритет одржавање снабдевања гасом. С друге стране, поступно одустајање од угља кључно је питање за његову странку Зелених, а излазак из нуклеарне енергије део је политичког идентитета партије од оснивања.

Хабек каже да се неће „из идеолошких разлога“ опирати продужењу рада нуклеарних електрана. Међутим, припреме за гашење нуклеарних електрана толико су узнапредовале да наставак њиховог рада није могућ из безбедносних разлога.

Према речима оператора, технички би било тешко брзо набавити одговарајуће штапове за сагоревање, а прети и мањак стручног особља. Kако каже министар економије Северне Рајне Пинкварт, за отклањање ових проблема била би потребна година и по. То би значило до зиме крајем 2023. године.

Обновљиви извори гарантују безбедност

Kако би у кратком року надоместило руске залихе енергената, Министарство привреде размишља о куповини већих количина гаса из других земаља. Разматра се да то буду арапске земље, каже министар Хабек након састанка министара енергетике ЕУ у Бриселу. Kатар има друге највеће резерве природног гаса на свету након Русије. ЛНГ, односно течни гас, увозиће се из САД.

Он долази бродовима, а за њихов пријем Немачка нема ниједан терминал. Планирају се два на обали Северног мора. Али процес прибављања свих дозвола и планирања може да потраје између две и пет година.

ЛНГ се сматра прљавим гасом јер се добија методом фракинга којом се загађује животна средина. Такође је скупљи од нормалног природног гаса. Но, на путу до климатске неутралности, гас је досад играо одлучујућу улогу као прелазни извор енергије. Модерне електране на гас испуштају мање угљен-диоксида од електрана на угаљ.

Министар економије Хабек сада је отпутовао у САД, не само како би разговарао о ЛНГ-у, већ и о последицама санкција, о безбедносној политици и енергетској сигурности. Зелени виде кризу као прилику за масовно подстицање ширења зелене електричне енергије.

То је питање на које је, чини се, владајућа коалиција већ одговорила. Чак и шеф странке Либерала и савезни министар финансија Kристијан Линднер сада назива обновљиве изворе енергије “енергијама слободе”, а савезни канцелар Олаф Шолц их сматра “одлучујућим за нашу сигурност“.

Већ у мају на снагу би требало да ступи законски пакет који омогућава пуно снабдевање електричном енергијом из обновљивих извора до 2035. године. У закон се жели уградити реченица да је то у “превасходном јавном интересу и да служи јавној безбедности”.

Потребно је енормно проширење капацитета. Очекује се да ће енергија ветра удвостручити капацитет на 110 гигавата до 2030. године, као и да ће на отвореном мору постићи снагу од 30 гигавата. Очекује се и да ће се соларна енергија више него утростручити и имати капацитет од 200 гигавата.

Све је то ствар будућности, кошта много и не може надокнадити недостатак руских енергената у кратком року. То може учинити само куповина гаса.

Сигурно је да ће цене енергије наставити да расту како се снабдевање буде смањивало. Kако би растеретила грађане, немачка влада жели да укине намет којим су купци електричне енергије до сада финансирали ширење обновљивих извора енергије. Тиме ће се направити још једна рупа у државном буџету, који је под све већим притиском. Попуст од 3,7 центи по киловат-сату резултира да преко милијарди евра месечно мање у буџету.

(дојче веле)