Немачка се враћа у време Гестапоа, СС и Штазија: Обавештајне службе добијају одрешене руке

Getty © United Archives / Contributor

Немачка институција задужена за заштиту података у четвртак је упозорила да не може на одговарајући начин да заштити грађане од надзора обавештајних служби, управо у тренутку када Немачка настоји да своју обавештајну агенцију ојача широким новим овлашћењима.

„Грађани практично немају никаква средства да се одбране од обавештајних мера које могу дубоко да наруше њихову приватност“, упозорила је Луиза Шпехт-Рименшнајдер, шефица Савезног повереника за заштиту података и слободу информисања (БФДИ), након што је суд одбио захтев повереника да добије податке о шпијунским активностима.

Немачка тренутно припрема законе којима би својим обавештајним службама дала веома широка нова овлашћења, што представља историјски заокрет и раскид са деценијама строгих ограничења њихових шпијунских способности, која су била условљена нацистичком прошлошћу и периодом Хладног рата.

План Берлина да ојача обавештајне службе долази у тренутку када европски лидери све више страхују да би председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп могао да обустави размену обавештајних података између Америке и Европе.

Да би држао немачке шпијуне под контролом, државни регулатор за заштиту приватности покренуо је правни поступак против Савезне обавештајне службе (БНД), након што је она одбила да подели детаље о томе како је хаковала електронске уређаје странаца у иностранству и прикупљала податке.

У четвртак је управни суд пресудио да регулатор за заштиту приватности нема правни основ да води овај случај и упутио га да, уместо тога, поднесе жалбу немачкој канцеларији канцелара.

Према речима Шпехт-Рименшнајдер, ова пресуда значи да ће се унутар немачких обавештајних служби појавити „зоне без надзора“, а праксе обраде података тих агенција назвала је „тајновитим“.

Немачки БНД је историјски био много више правно ограничен од обавештајних агенција у другим земљама, због намерних заштитних мера уведених после Другог светског рата како би се спречило понављање злоупотреба које су починиле нацистичке шпијунске и безбедносне службе – Гестапо и СС.

Агенција је стављена под надзор канцеларске службе и подвргнута строгом парламентарном механизму контроле.

Строги немачки закони о заштити података – који су такође у великој мери реакција на наслеђе источнонемачке тајне полиције Штази – додатно ограничавају БНД. На пример, агенција мора да уклони личне податке из докумената пре него што их проследи другим обавештајним службама, известио је „Политико“.

Немачка влада сада преиспитује та ограничења и припрема свеобухватну реформу овлашћења обавештајних служби.

Канцелар Фридрих Мерц жели да ојача и ослободи ограничења немачку спољну обавештајну службу, дајући јој много шира овлашћења за извођење саботажа, спровођење офанзивних сајбер операција и агресивније шпијунирање.

Шпехт-Рименшнајдер је позвала законодавце да измене законе о обавештајним службама како би њена институција могла да оспорава начин на који агенције обрађују податке, јер обавештајна служба „сада у суштини може сама да одлучи шта је мени дозвољено да контролишем, а шта није“, рекла је она.