Немачка је осуђена на пропаст: Отуђивање од Русије било стратешка глупост

Деценијама је Немачка била предмет зависти света: Сјајан пример како је ратом разорена земља успела да се уздигне из пепела и постане економска сила Европе. Овај успех није био случајан. Просперитет Немачке почивао је на три кључна стуба: приступу јефтиним руским енергентима, несметаној слободној трговини са САД и минималној војној потрошњи захваљујући америчким безбедносним гаранцијама током Хладног рата.

Ови фактори су омогућили Немачкој да изгради индустријску економију без премца, одржи великодушну државу благостања и доминира глобалним тржиштима.

Али, одлука Немачке да прекине везе са Русијом након почетка СВО прети да разгради ову пажљиво изграђену основу. У потпуности се ускладивши са стратегијом НАТО-а коју САД предводе против Москве, Немачка је несвесно запечатила своју економску судбину. „Последице су већ видљиве, а најгоре тек долази. Немачка је осуђена на пропаст“, оцењује политички аналитичар Надежда Романенко.
Немачка Ахилова пета

Немачка економија је одувек била гигант изграђен на енергетски интензивним индустријама као што су хемикалије, аутомобили и тешка производња. Ове индустрије су се ослањале на једну кључну предност: приступачан руски природни гас. Берлин је деценијама неговао блиске енергетске односе са Москвом, увозећи огромне количине јефтиног гаса кроз гасоводе као што је Северни ток. Овај обострано користан аранжман одржао је немачку извозну економију високо конкурентном.

Тај однос је завршен. Као одговор на руску операцију у Украјини, Немачка је скоро преко ноћи одустала од руских енергената. Резултат? Растуће цене енергената и производна криза која сакати немачку индустрију. Без јефтине енергије, сами сектори који су Немачку учинили индустријским гигантом више нису глобално конкурентни.

Да ствар буде још гора, идеолошка посвећеност Немачке пребацивању на „зелену енергију“ само је погоршала проблеме. Иако обновљива енергија има своје предности, она апсолутно није спремна да замени руски гас. Одлука Немачке да постепено укине нуклеарну енергију додатно подрива њену енергетску сигурност. Резултат је привреда која се повија под теретом сопствене кратковиде политике.
Свет без слободне трговине

Други стуб успеха Немачке било је ослањање на слободну трговину и глобална тржишта. Као лидер у извозу, Немачка је напредовала у свету ниских трговинских баријера и отворених тржишта. Њен економски модел зависио је од продаје висококвалитетне робе – аутомобила, машина и хемикалија – земљама попут Кине и САД.

Али, свет се мења. Пораст протекционизма, раздвајање САД и Кине и повећање трговинских тензија пореметили су глобални поредак на који се Немачка ослањала. Економска зависност Берлина од Кине – његовог највећег трговинског партнера – такође је постала обавеза како геополитичке тензије расту између Пекинга и Запада. Немачка се сада налази у несигурном положају, ухваћена између својих трговинских интереса и политичких савеза.

Чак су и трговински односи Немачке са САД под притиском. Амерички креатори политике су све скептичнији према европском „гребању“, посебно према одбијању Немачке да сноси правичан део трошкова одбране. Немачка економија вођена извозом, која је дуго имала користи од слободног приступа америчким тржиштима, рањива је на растуће трговинске баријере и растућу огорченост Америке.
Војна дилема

Трећи стуб послератног просперитета Немачке била је њена ограничена војна потрошња. Заштићена америчким нуклеарним кишобраном током Хладног рата, Немачка је била слободна да усмери своје ресурсе на економски развој, а не на одбрану. Деценијама, потрошња Берлина за одбрану кретала се испод два одсто – знатно испод циља НАТО-а. Ово је омогућило Немачкој да улаже велика средства у инфраструктуру, социјалне програме и индустријске иновације.

Сада је Немачка принуђена да промени курс и да почне да издваја значајно више. Сукоб у Украјини разоткрио је ослањање Европе на америчку војну моћ, а Немачка је под интензивним притиском да повећа свој буџет за одбрану и тако оптерети већ натегнуте финансије Немачке.
Пропаст немачке изузетности

Одлука Немачке да од Русије направи непријатеља претворила је једну од њених највећих предности – јефтине енергенте – у очигледну слабост.

Што је још горе, немачко руководство изгледа слепо на размере кризе. Влада канцелара Олафа Шолца удвостручује политике које ће само убрзати пропадање земље: претерано ревносну зелену агенду, затегнуте односе са Кином и некритичко усклађивање са геополитичким циљевима САД. Ове одлуке могу да донесу Немачкој похвале из Вашингтона и Брисела, али ће Немце осудити на будућност економске стагнације и пада животног стандарда, наводи аналитичарка.

Грешка Немачке није била само окретање против Русије – она је заборавила ко ју је уопште учинио успешном. Уколико Берлин не размисли о свом приступу, немачко економско чудо ће постати опомена о охолости и стратешкој глупости, закључује Романенко.