НЕМА ВИШЕ СКРИВАЊА НИ ЛИЦЕМЕРЈА: Земље ЕУ једна другој окрећу леђа!

Земље Запада све више се услед кризе изазване епидемијом Ковида 19 штите и економски једна од других, а да немају више илузија показује најава Италије и Њемачке да ће предузети мјере заштите стратешких компанија од непожељних страних интереса, чак и оних из ЕУ.

Италија и Њемачка решене су да најављеним мјерама спрече покушаје актера из ЕУ или изван ње да купују удјеле или преузимају њихове стратешки важне компаније чија је вриједност акција тренутно у паду због економских последица пандемије Ковида 19. То без сумње представља још један снажан ударац идеји глобализације и либералног свјетског поретка – а у корист поновног снажења националне државе.

Мјере заштите стратешких компанија

Потпредсједик Владе Италије Рикардо Фракаро казао је недавно да ће захваљујући новим овлашћењима, Рим убудуће моћи да блокира покушаје странаца од непријатељских преузимања у италијанским стратешки важним предузећима, прије свега када су у питању цјелокупан банкарски и осигуравајући сектор, али и стратешке компаније из сектора енегретике, телекомуникација, војне опреме и производње хране…

Нацрт закона ће ускоро бити предложен италијанској влади, а како је рекао Фракаро, „прописи ће се примјењивати и на трансакције унутар ЕУ“

С обзиром да је Италија (поред Њемачке и Француске) једна од три земље старог језгра Европе и оснивача ЕУ, посебну тежину има порука Рима да се вето на куповину италијанских компанија не односи само на нееевропске играче, већ једнако и на трансакције унутар ЕУ.

У Италији очигледно нема превише илузија када су у питању солидарност и европско јединство, а у прилог наглашеног значаја државног суверенитета, вјероватно насликовитије говоре препоруке утицајног скупштинског одбора за сигурност у парламенту Италије (COPASIR) – који је Владу позвао да припреми кризни план како би се спријечио сваки покушај евентуалног преузимања водећих италијанских зајмодавача и осигурања.

Дакле, Италијанима није ни на крај памети да свој банкарски сектор као један од кључних атрибута суверенитета препусте странцима. А то објашњавају ризиком да би се неки нови зајмодавци који би преузели италијанске банке, могли „удаљити од матичне земље“, и тако у најмању руку компромитовати рефинансирање италијанског државног дуга „тешког“ 2.400 милијарди евра.

Како је то јасно дефинисао италијански вицепремијер Рикардо Фракаро –главни приротет очувања стратешких домаћих компанија и сектора је „заштита националног интереса од било ког шпекулантског циља“.

За Њемачку главна опасност капитал из САД

Да Рим није усамљен у оваквом размишљању потврђује и примјер најмоћније европске привреде – Њемачке, чији је министар економије Питер Алтмајер казао да је Берлин у оквиру мјера за санацију економских последица пандемије Ковида19, такође одлучан да заштити њемачке компаније од нежељеног преузимања – за коју намјену је већ формиран посебан Фонд за стабилизацију економије.

Оно што је у неку руку новина у њемачком случају јесте блага промјена наратива, јер треба подсјетити да су Њемци до прије неку годину своје стратешке компаније готово искључиво јавно штитили од нежељеног преузимања из Кине. Међутим, Берлин данас без зазора поручује да се сада ваља бранити од свог главног трансатланског савезника.

„Одлучни смо да заштитимо своје компаније и радна мјеста“, саопштио је њемачки министар економије Алтмајер, уз додак да се ова порука директно односи на (америчке) хеџ фондове.

Нема дакле никакве сумње да је епидемија Ковида у потпуности оголила каква је стварна природа односа међу западним и НАТО савезницима, те да је на површину испливала атмосфера неповјерења, у којој нико не допушта да му се „савезници“ мијешају или пак стекну већински пакет акција приликом одлучивања у сопственој кући.

Такође, сада се и кристално јасно види како заиста размишљају западне пријестонице о вањском капиталу као локомитиви развоја, а који би, како то деценијама препоручују, требало да препороди домаћу националну економију, и то у моменту када се улоге замијене, односно када ЕУ и НАТО „ментори“ постану потенцијални плијен страних улагача. Епидемија Ковида се с тога без сумње показала као одлична показна вјежба и тест искрености, али и одлична прилика да се коначно отворе очи и земљама у развоју.

(Спутњик)