Нема повратка: Сви гиганти имају свој крај – и Фејсбуков је почео

Кад би Фејсбук био држава, био би најмногољуднија на планети са две и по милијарде, колико има претплатника. Зато и смета дубокој држави, не само америчкој, и зато је, сматра професор Станко Црнобрња, и почело његово „распакивање“, слично некадашњем удару на дуванску индустрију, а све са циљем да се лакше контролише.

У традицији је америчког друштва да су сви комуникациони гиганти долазили у ситуацију да се прогласе за монополе, за претњу демократији и да морају да се распарчају, а Фејсбук је управо сада у тој фази, каже Црнобрња, професор Факултета за медије и комуникацију, коментаришући овонедељни шесточасовни прекид рада Фејсбука и његових сервиса.

„Проглашава се да он мора да се распарча у засебне корпорације, а онда ће и демократија бити задовољена, дубока држава ће моћи то све лакше да контролише“, наводи професор у емисији Свет са Спутњиком.

Антимонополски удар на Фејсбук

У прилог својој тези он наводи да је један од сенатора током сведочења узбуњивача из Фејсбука Френсис Хоген упоредио ситуацију са некадашњим ударом на америчку дуванску индустрију, која је својевремено била јако моћна. Подсећа и да се Хогенова концентрисала на три ствари у деловању Фејсбука: да штетно делује на децу и омладину, сеје раздор и слаби демократију.

Међу корисницима пад Фејсбука доживљен је малтене као „дигитална апокалипса“, а одмах су почеле да се шире и бројне теорије завере – једна од њих је да је Фејсбук сам оборио своје сервисе да би отклонио уочене грешке. Према званичној верзији, радило се о ненамерној грешци приликом конфигурационе промене у координацији мрежног саобраћаја између центара за обраду података.

Шесточасовни поремећај у раду Фејсбука догодио се у дану кад је објављен интервју узбуњивача и бивше менаџерке компаније Френсис Хоген која је устврдила да фирма ставља интересе профита изнад интереса јавности, те да је, између осталог, знао за штетно дејство Инстаграма на младе, посебно девојке, а да ништа није предузео. Позвала је Конгрес да захтева од Фејсбука да направи промене, док су мејнстрим медији пласирали тезу да је дошло време да се промене закони који дају превише слободе друштвеним мрежама.

По мишљењу Црнобрње, све ово показује да је циљ да се докаже да Фејсбук злоупотребљава кориснике и „ваља се“ у правцу неког новог покушаја антимонополског удара.

„Тако су својевремено растурили и радиотелевизијску дифузију, па и кинематографију. Америка има огромно искуство у разбијању вертикалних интеграција: како један медији нарасте до мере да угрожава демократију, а не тржиште и капитал, почиње да се разграђује његова моћ“, објашњава Црнобрња.

Сноуден је „издајник“ а узбуњивач из Фејсбука сведочи у Сенату

Војислав Родић, ИТ консултант и директор предузећа „И Нет“, указује да најновија дешавања везана за Фејсбук нису неочекивана. У децембру 2020. године 48 америчких држава подноси антимонополску тужбу против Фејсбука.

„То је први пут да је држава покушала да покаже мишиће према корпорацији која у овом тренутку тешка негде између 920 и 1000 милијарди долара. Та тужба показује општи консензус да нешто није уреду са Биг техом (технолошким гигантима)“, каже Родић, додајући да је тужба пропала јер није срочена како ваља, али да и кад буде узета на разматрање то ће бити процес који ће трајати годинама.

Затим се појавила Хогенова, која са 37 година има дуго искуство у Силицијумској долини, а пре две године примљена је у Фејсбуков тим који је требало да се бави проблемима утицаја друштвених мрежа.
Њена сведочења као узбуњивача недавно је у наставцима објавио „Вол стрит џорнал“, а тим поводом Хогенову су чак поредили с Едвардом Сноуденом. Родић, међутим, примећује да је Сноуден прогоњен као издајник док је она добила статус заштићеног узбуњивача а затим и с одобравањем дочекана на сведочењу у Сенату.

Сада имамо ситуацију у којој је с једне стране држава а с друге компанија тешка 1.000 милијарди долара и ту природно постоји интересни сукоб, јер је свакој држави један од задатака регулација, каже Родић на питање да ли држава покушава да дисциплинује Фејсбук.

По мишљењу Станка Црнобрње, под плаштом хуманости и приче о штетном утицају на младе Сенат шаље поруку суоснивачу Фејсбука Марку Закербергу да „дође моменат преокрета у ком се моћне компаније престројавају, милом или силом“.

Пандемија је, додаје Црнобрња, покренула процес темељног мењања планете.

„Било би добро да схватимо да је тај процес неповратан и да не треба превише очекивати да ће се интернет вратити у неко златно време кад је био слободан. Сад се то мења. Француски председник Емануел Макрон је рекао – медији су порука. Порука интернета је била апсолутна медијска слобода, али та порука није одговарала дубоким државама. На сцени је ограничавање људских слобода, а један од начина ограничавања је реформатирање мрежа“, упозорава наш саговорник.