Нек се спреми Берлин: Почело је с Прагом, али ту није крај – незадовољство се као пожар шири Европом

Протесте незадовољних грађана које данас гледамо у Чешкој, сутра ћемо гледати у Немачкој, Словачкој и Аустрији. Европа се полако приближава експлозивној ситуацији коју је немогуће зауставити. На политичком етсаблишменту је да пресуди-да ли су им важнији сопствени грађани или налози из Вашингтона

Овако протесте у Прагу на којима је око 70 хиљада људи изразило незадовољство политиком Владе која је довела до мањка енергената коментарише историчар Драгомир Анђелковић. Захтев да се не угађа захтевима ЕУ и НАТО по цену која подразумева одрицања и немаштину, а који су изнели демонстранти, није примаран али јесте увод у рушење евроатлантског концепта.

Фитиљ који ће запалити прве европске ватре

Засад, сматра наш саговорник, незадовољство је скопчано са егзистенцијалним страхом људи. Навикли да живе у благостању, грађани Европе ће се суочити са недостатком оних ствари за које никада нису помишљали да могу да им фале-грејање, намирнице, бензин – и на том фитиљу запалиће се прве европске ватре.

„Запад није рачунао на то да ће игра коју је започео на крају доћи у његову кућу и изазвати несагледиве последице. Управо се то дешава, а становништво које није навикло на одрицања реагује не из идеолошких већ егзистенцијалних разлога. Грудва је морала однекле да крене – да то није била Чешка, била би Немачка, Словачка или Аустрија. Свакако да ће домино ефектом протести букнути и у другим градовима широм Европе“ .

Парање евроатлантистичког концепта

Захтев да се Чешка врати војној неутралности успостави директну комуникацију са добављачима гаса, па и Русијом, који су изнели демонстранти у Прагу, најављује парање евроатлантистичког концепта. Иако јаке суверенистичке и националне снаге које постоје у свим европским земљама, нису доминантне, оне би могле, уверен је Анђелковић, постати катализатор незадовољства.

„Незадовољство ће бити много веће када мејнстрим популација-људи који немају искристалисане политичке ставове већ гледају пре свега себе, осети озбиљне тешкоће. У сагледавању узрока њима неће измаћи чињеница да је све што се дешава последица безумне политике коју намеће евроатлантска заједница“.

Потенцијалне жртве рата

О томе у којој мери ће незадовољство грађана и паралисање држава подстаћи политичке процесе супротне онима који желе евроатлантисти наш саговорник каже да је тешко проценити, али да искуства из прошлости могу дати основе за добре претпоставке.

„Требало би се сетити Европе крајем 80-тих година када су Американци разместили ракете, после чега су као одговор Совјети поставили своје. Европске земље које су мислиле да нису угрожене одједном су схватиле да су перманентно мета совјетских ракета. После тога дошло је до масовних демонстрација не зато што су грађани Немачке били против рата, већ зато што нису желели да они буду потенцијалне жртве рата“.

Промене ће уразумити европску елиту

Резултат је, подсећа наш саговорник било повлачење америчких ракета и споразум о ракетама средњег домета.

„Мислим да ће ово што се данас дешава, и чему ћемо тек присуствовати, натерати Запад да бар делимично промени став према Русији, и то не да би се задовољила нека правда већ зато што ће њихове елите схватити да полако долази до промена у њиховим земљама. Да не би дошло до тих промена које ће их одувати са политичке сцене, они ће почети да праве уступке народу и мењају став“.

И Америка ће мењати курс

Уместо безрезервне помоћи Украјини, Европа под притиском својих грађана, почеће, сматра Анђелковић, да преговара са Москвом, како би дошло до споразума. Чак ће, уверен је, и Американци после избора у новембру почети да коригују своје ригидне ставове.

„Иако пословично води сукобе тако што све друге користи као ресурс а она сама извлачи корист, Америка ће, да не изгубила контролу над Европом, бити приморана да промени курс. Након што је од Украјинаца направила топовско месо, а Украјину увукла у гротло вулкана, она ће платити цех за то што је Европу претворила у другу велику жртву своје ратне игре против Русије“, закључује наш саговорник.