Кримски политиколог Владимир Џарала истиче да је потпуно јасно да такве стратегије о „повратку“ Крима у састав Украјине излазе из кухиње НАТО земаља и да су елемент информационог рата.

„Пре свега, треба напоменути да такве изјаве и документе, по правилу, припремају ментори украјинских министарстава из земаља НАТО-а. Ко је њихов аутор овде је очигледно. Украјински министар је само гласноговорник. Подразумева се, такве изјаве немају никакав значај, нити ће довести до било каквог резултата, а намењене су, пре свега, стварању информационе буке“, каже Џарала.

Приче о статусу Крима поново су се распламсале уочи седмогодишњице од присаједињења тог полуострва Русији. Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба сковао је „паклени план“, који је назвао „три кита“ у коме су китови — стубови политике за повратак Крима, а један од њих је стратегија „деокупације“ полуострва, одобрен од стране Савета за националну безбедност и одбрану Украјине.

Други стуб је консолидација — обједињавање „напора свих партнера“ на основу самита „Кримске платформе“, планираног за 23. август, на коме ће главна тема бити „повратак“ Крима у састав Украјине.

Стручњаци сматрају да Кијев тим самитом жели да формира коалицију са, пре свега, западним земљама које ће помоћи Украјини да одржи највиши ниво политичког дискурса у вези са питањем статуса Крима.

Као трећи стуб, Кулеба је споменуо синергију — „обнављање међународног права и, као резултат тога, потпуни украјински суверенитет“ над Кримом и Севастопољем.

Украјина — упориште Запада против Русије

Џарала истиче да је Кулеба преузео улогу „обичног пропагандисте“ и да је, по свему судећи, актуелни режим у Кијеву решио да погорша (ионако нарушене) руско-украјинске односе.

„Украјина спроводи систематске непријатељске активности против Русије. Са њене територије улазе диверзионе групе, врше се акти телевизијског тероризма и то не само реторички, већ и конкретним корацима које Украјина предузима показује се да она испуњава улогу коју јој је Запад наменио — да буде упориште против Русије. Стога украјински лидери отворено говоре да је њихов задатак да буду стрпљиви и чекају тренутак када ће им одређена криза у Русији омогућити да примене употребу силе за заузимање Донбаса и инвазију на Крим“, каже Џарала.

Руски политиколози истичу да су планови Кијева о „повратку“ Крима осуђени на пропаст и да све приче о „консолидацији и деокупацији“ немају никакве везе са реалношћу.

Експерти напомињу да се у Украјини људска права крше готово свакодневно, уништава се економија земље, а власти очигледно траже и друге проблеме, иако би требало да решава постојеће. Таква политика неће земљу одвести ни до чега доброг. Како оцењују стручњаци, наставиће се уништавање украјинске државности подстакнуто неспособношћу и недостатком независности актуелних власти.

Што су закували — то ће и појести

Џарала сматра да су се приче о „повратку“ Крима у састав Украјине ових дана поново активизиране, с обзиром на то да се 16. марта обележава седмогодишњица од кримског рефендума, на коме је скоро 97 одсто житеља тог полуострва, незадовољних  фебруарским државним ударом у Кијеву, гласало за присаједињење Русији.

„Управо је седма годишњица референдума разлог за активирање Кијева у овом правцу. Тешко је рећи да ли су украјински лидери способни да предузму неке значајније мере, али сам сигуран да је њима јасно да су у том случају могуће озбиљне последице. Са сигурношћу можемо рећи да ће бити нових информационих таласа, разних (антируских) објава, публикација и изјава“, каже Џарала.

Иако је статус Крима за Русију и грађане тог полуострва „затворено питање“, Џарала сматра да не треба очекивати од Кијева и Запада да у догледно време прихвате ту реалност.

„У овом тренутку је то искључено. Треба схватити да украјински режим није независан и да је у потпуности посвећен томе да служи русофобији. Према томе, у овим условима готово је немогуће да они прихвате реалност о Криму. Озбиљне промене су могуће тек након коренитих промена у Украјини, а те промене су неизбежне. Што се тиче Запада, односи Запада са Русијом су на врло ниском нивоу, па је промена у перцепцији Запада о Криму могућа само ако се догоди нешто радикално, што би приморало САД и Запад да промене свој став, а до тада ћемо се бавити ‘ритуалним плесовима’ – они ће и даље да врте своју причу, а ми ћемо као одговор на то да понављамо наш став“, закључио је експерт.

Стални представник републике при председнику Русије и потпредседник кримске владе Георгиј Мурадов такође не искључује могућност да ће се експеримент за подстицање украјинско-руског сукоба наставити, али да ће, након што се ватра распламса, Кијев остати сам и сам ће покусати оно што је закувао.

Шеф Комитета Савета Федерације за међународне послове Константин Косачов сматра да ово није стратегија за повратак Крима, већ стратегија за одржавање спољне пажње.

Како је појаснио, Украјини није очајнички потребан Крим, већ западна подршка и задржавање конфликта на првој линији између Русије и Запада, што је постало услов за очување актуелне украјинске владе. Без тога сва нагомилана питања становништва о социјалним питањима, корупцији, неиспуњавању обећања о окончању сукоба у Донбасу, уништавању економије и многа друга ће једноставно помети ту власт.

Он је нагласио да речи шефа украјинског Министарства спољних послова да ће Украјина вратити полуострво захваљујући стратегији „три стуба“ немају основа и да ништа неће помоћи Украјини да повреди територијални интегритет Русије (што би уједно било кршење и међународног права), и да прекраја историју против воље становника полуострва.

Косачов сматра да и у Кијеву мало ко озбиљно у то верује. Према његовим речима, што има више таквих претенциозних докумената то је мање реализма.