НЕБОЈША БАБИЋ: Како су санкције препородиле руску индустрију

У Русији се, тренутно, чак 99 одсто прехрамбених производа у руским трговинама производи у домаћим предузећима. Разлог за то су западне санкције.

Криза производње вагона жељезничких вагона у Русији, која је досегла врхунац 2012. године, завршила се 2015. године. Занимљиво, од почетка увођења санкција њихова производња расте и 2019. је земља поставила нови рекорд с изградњом 79.000 вагона, што је за 15,5 одсто више у односу на 2018. годину. Прије доласка на власт Владимира Путина, ова је индустрија била у грозном стању. Совјетска Русија није могла престићи чак ни царску, а након што се СССР урушио, требало је изградити нову индустрију из темеља.

У совјетска времена, индустрије с високом додатном вриједности су биле смјештене и републикама социјалистичког табора, а Руси су у то вријеме „спавали“. Вагони и дизел локомотиве су се производили углавном у Украјини, која је на графикону доље приказана црвеном бојом, а електричне локомотиве у Чешкој и Грузији. Бродове, већину производње авиона и сву пропратну индустрију су добиле такозване братске земље, а производња тог сектора је у Русији затворена. Као што се види на слици, плаво, које од 1991. означава искључиво руску производњу, као индустрија се морала градити изнова, скоро од нуле.

Но, питање није шта су у стању изградити у Русији, ако за то дође налог из Кремља, већ шта ће им сви ти вагони? Ако се тренд настави, за неколико година ће само руска индустрија производити више вагона од цијелог Совјетског Савеза заједно. Купују их Руске жељезнице и странци, што је добар знак, не само за жељезничку индустрију, већ и за руску економију у цјелини. Међутим, наводи се како се пријевоз терета руским жељезницама у 2019. се смањио за 1,4 одсто, што је без сумње посљедица мање испоруке енергената. Наиме, пад је мали и растао је од 2016. до 2019., дјелимично можда и због топле јесени и зиме, што је утицало на пад испорука угља, нафте и енергената.

Али погледајмо датуме, Пораст производње жељезничких вагона, до рекордне 2019., почиње 2015. када је произведено 28.400 вагона. Сљедеће године већ 36.600 вагона, 2017. је произведено 58.300 вагона, а 2018. је из погона изашло 68.000 вагона. И на крају имамо, као што смо рекли, рекордну 2019. са 79.000 вагона.

Но, тема није Украјина, већ стреловит раст броја вагона и из којих разлога? Није ријеч о војсци, јер није укалкулисана производња војних возила, већ искључиво цивилних. Чак и ако узмемо у обзир да дијелом расте број путничких вагона, раст је опет превелик. Да не дужимо, разлог су западне санкције и одлука Кремља и владе о супституцији увоза, што је довело до експлозије реалног сектора. Раније смо писали о порасту производње камиона за друмски пријевоз, трактора прикључака, петрохемијске и индустрије вештачког ђубрива, повећању пољопривредне производње, која у Сједињеним Државама, на примјер, једва да прелази један одсто бруто домаћег производа, а ни европски сељаци не стоје боље, а великих државних компанија нема.

Али толика производња мора имати и тржиште, а њега опет јамчи држава. Је ли то у складу с правилима „слободног тржишног надметања“? Чак и ако није, то је одговор на санкције и чак ни СТО ту не може учинити ништа. И тако смо у нешто више од пет година дошли до бројке да се 99 одсто прехрамбених производа у руским трговинама производи у домаћим предузећима. Ову изјаву дао је министар индустрије и трговине Денис Мантуров. Донедавно се такав удио напросто чинио немогућим. Али заиста, руска храна не само да је западњачке производе избацила из Русије, већ Москва намјерава узети и тржишни удио у иностранству. Можда је сада јасније зашто се у Русији гради толико вагона и производња се од увођења санкција утростручила.

„Око 99 одсто прехрамбених производа у руским трговинама тренутно је домаћег поријекла. Ако се сјећате деведесетих када смо долазили у трговину, све је било увезено, укључујући краставце, а када дођете данас, имамо 99 одсто руских производа. Морам рећи да сам срећан”, рекао је“, рекао је неки дан министар индустрије и трговине Денис Мантуров.

ДА ЛИ МИНИСТАР ПРЕТЈЕРУЈЕ?
У трговачким ланцима X5, удио домаће робе прелази 90 одсто асортимана, напомиње представник X5 ритејл групе. У хипермаркетима Лента око 95 одсто производа купује се у Русији. „Удио домаће робе у одређеним категоријама може досећи 98 одсто. Удио увоза зависи од категорије. Садржи 100 одсто ако говоримо о егзотичном воћу, али много мање, на примјер, у купусу и тако даље“, каже представник Ленте.

У трговинама Вкусвила удио домаћих производа је 90-93 одсто. Но, на интернетском супермаркету прехрамбених производа Утконос удио домаћих производа износи 74,42 одсто, рекао је представник компаније. Највећи удио домаћих производа од 100 одсто заступљен је у категоријама “гастрономија кобасица” и “замрзнуто месо”. Лидери у удјелу производа руске производње су такође колачи и пецива (92 одсто), млијечни производи (90 одсто), хлеб (88 одсто), смрзнути производи (83 одсто), храна за дијабетичаре (81 одсто), сиреви (79 одсто), рекао је представник компаније Утоконос онлајн. „ОК“ је одбио пружити податке о удјелу увоза и локалних производа, док АБЦ тејст, Глобус гурме, као ни Диxие, Магнит и Метро такође нису одговорили на захтјев.

На темељу тих мрежа испада да у руским трговинама у цјелини удио домаћих производа и даље варира од 75 одсто до 95 одсто. Но уопштено се ситуација у трговинама у поређењу с ’90-им драматично промијенила, што је видљиво голим оком. Врх раздобља увоза пао је на нулу. “У раздобљу након перестројке Руси су дословно трчали за увозном робом. Чинило се да је било који страни производ бољи. На примјер, почетком 2000-их удио увоза у живинарском сектору био је 70 одсто”, напомиње извршни директор удружења Руспродсојуз Дмитриј Востриков.

Сад је месо категорија у којој удио домаће производње достиже готово 100 одсто, барем у перади и свињетини. Некада давно, полице трговина биле су прекривене „Бушовим батацима“, који су били изузетно популарни. Након скромног совјетског асортимана, Руси су једноставно жељели разноликост и нове укусе. Сада Русија производи више меса перади него што Руси могу конзумирати, а домаће тржиште је засићено, због чега је цијена прерађевина сада тако ниска.

Да би даље расли, произвођачи су жељни нових тржишта. Сада министарство пољопривреде ради на смањењу зависности од увоза узгојног материјала за домаће живинарство. Увозни удио овдје досеже 95-98 одсто. Већ је развијен потпрограм за стварање властитог материјала за тов и за његово спровођење ће држава издвојити средства из буџета. “С временом је дошло до гомиле увоза и руски производи нису били квалитетнији од производа из увоза, али сада имамо обрнути процес“, каже Востриков.

Значајан подстицај повећању удјела руских производа на полицама дали су „проембарго“ и државни програми подршке. Тренутно нису сви ни спроведени, али уопштено је током посљедњих година укупни удио руских прехрамбених производа на полицама ланаца порастао на 70-100 одсто. „Већ у августу 2015., дакле годину дана након што је Русија увела ембарго на увоз одређених категорија прехрамбених производа, удио домаће робе у трговинским ланцима X5 премашио је 90 одсто асортимана, а у већини категорија приближио се 100 одсто, на примјер, у конзумирању млијека, пилећих јаја, свјежег меса, итд. “, рекао је представник X5 ритејл групе, а тај се тренд примјећује у многим трговачким ланцима.

Вјероватно једини изузетак је Вкусвил, али уз благи пад с готово 100 одсто на најмање 90 одсто руских производа. “Што се тиче ситуације са супституцијом увоза од 2014. године, наш је процес био супротан. Асортиман смо на почетку градили на домаћим производима и до 99 одсто, али како се асортиман воћа и поврћа проширио, почели смо додавати увезене производе и дошли смо до оптималног удјела од 90–93 одсто“, каже компанија. „Прије него што је Русија увела противсанкције, удио увозних производа премашивао је трећину асортимана, док је данас удио неких домаћих роба достигао 95-100 одсто“, указује Востриков.

Штавише, увоз је раније могао надомјестити основне прехрамбене производе попут хлеба, меса, шећера, житарица, јаја, али данас, према удружењу “Руспродсојуз”, удио домаће кобасице и брашна данас прелази 98 одсто, а житарица 99 одсто. Руска со постала је рекордер у повећању удјела међу свим категоријама, јер је укључена у Доктрину о безбедности хране, посебни владин програм који искључује, ГМО, производе од меса третиране хормонима , антибиотицима, или од воћа и поврћа са штетних пестицидима, хербицидима и другим отровним тварима.

Истовремено, купац у трговини можда и не примјећује да су готово сви производи на полицама домаћи. Напротив, на први поглед се чини да има пуно увоза. Највјероватније купце збуне енглеска имена. „Страни називи производа се повезују с увозом, али то не значи да је одређени бренд довезен из иностранства“, каже Востриков. „Прво, многе су мултинационалне компаније су локализовале своју производњу у Руској Федерацији и послују по руским законима. На примјер, многе познате чоколаде се производе већ дуже вријеме у Русији”, каже Востриков.

Друго, страна имена могу користити и домаћи руски произвођачи. Ово је чисто маркетиншки потез, који из неког разлога и даље цвјета. Очито дјелује, јер још увијек постоје људи који вјерују да је страно синоним за квалитет, иако то није увијек случај.“Да бисте објективно процијенили робу, морате пажљивије прочитати наљепницу, јер она увијек означава мјесто производње, а за већину категорија је то унутар земље”, каже Дмитриј Востриков.

Осим ако се, зависно од сезоне, ситуација промијени. Међутим, сезонски пораст увоза карактеристичан је углавном за воће и поврће, јер нека од њих не расту у Русији због климатских услова, као, на примјер, банане. “Традиционално је више увоза воћа и поврћа зими и на прољеће, када снабдевање од прошлогодишњег рода није довољно за тржиште. Но у мају, када се снабдевање домаћим производима на тржишту повећава, ситуација се мијења”, каже Востриков.

Успут, ова сезоналност не утиче пуно на општу структуру. „Сезоналност не утиче значајно на промјену удјела увоза и роба произведених у земљи. Примјера ради, у фебруару 2019. удио увоза у асортиману Утконос онлајн износио је 17,21 одсто, а удио домаћих производа 82,79 одсто. У јулу 2019. године је удио увоза у асортиману чинио 16,76 одсто, а 83,24 одсто је било домаћих производа”, рекао је представник компаније. То се може објаснити и процватом воћа и поврћа у Русији у позадини санкција и руског противембарга. У узгоју пластеничког поврћа се постижу изврсни резултати, што смањује зависност од увоза у прољеће и зиму. Зато што су пољопривредници модернизовали старе стакленике, а нови, изграђени 2018., почели су достизати пуни капацитет.

Још није било могуће у потпуности замијенити увоз јабука. Процес узгоја и бербе овдје није лак. Међутим, до 2014. није се причало о масовној комерцијалној продаји домаћих јабука. Све су полице биле препуне робе из Пољске, али је прошле године Русија произвела рекордну количину воћа и бобица од 3,46 милиона тона. То је било могуће захваљујући постављању рекордних површина нових засада.

Истина, како би се постигла самодовољност од 60 одсто, како је то предвиђено Доктрином о безбедности хране, то није довољно. Али та бројка расте и готово је досегла 40 одсто. Планове руских вртлара о проширењу површина потиче још већи успјех. Највећи произвођач јабука у Русији, Сад-џајант Ингушетија, планира удвостручити производњу до 2023. године и с 24 хиљаде тона у 2019. досећи на 55-60 хиљада тона. И ти ће се планови остварити, јер је у посљедње двије године засађено стотине хектара, који досад једноставно нису досегли фазу давања плодова.

Истовремено, изненађује стопостотни удио домаће производње у малопродаји у категорији конзумног млијека и млијечних производа, јер статистика показује високи удио увоза млијечних производа из Бјелорусије. Дакле, према Сојузмолоку, с укупним волуменом руског тржишта млијека од 39,8 милиона тона, увоз износи седам милиона тона. Бјелорусија је лидер у испоруци већине врста млијечних производа у Русију. Код сира Бјелоруси имају готово стопостотни удио у увозу, 80 одсто у конзумном млијеку и кајмаку, 93 одсто у кисело-млијечним производима итд.

„Бјелоруско млијеко заиста представља озбиљну конкуренцију руској роби, али истовремено надокнађује мањак сировог млијека, који је још увијек сачуван у Русији”, рекла је представница Сојузмолока Марија Жебит. Међутим, руска самодовољност у млијечним производима износи готово 82 одсто, а то је само осам одсто мање од циља који је постављен у Доктрини о безбедности хране. Овдје се мало тога може додати, јер би ово било само ново поглавље у реализацији плана супституције увоза, а не заборавите да смо чланак почели с питањем шта ће Русима толико вагона?