Не знају за Бога: Све више Европљана „без вере“

Француски политиколог Оливије Роа наводи да људи из Европе, не само што не верују у Бога, већ одбијају и да се изјасне као хришћани

У Европи је све више оних који тврде да су „без вере“ а потичу из хришћанских породица, истиче познати француски политиколог, професор политичких наука на Европском универзитетском институту у Фиренци и признати европски стручњак за верска питања Оливије Роа у интервјуу за „Новости“.

„Не само да не верују, што није новост, већ одбијају да се изјасне као хришћани. Одбацују саму идеју хришћанског идентитета одвојеног од вере“, каже Роа.

Али, због чега има све мање хришћана у Европи?

„У основи постоји покрет секуларизације и приврженост вредностима које су цркве одбациле, као што је сексуално ослобођење. Ово одбацивање је убрзано кризом с педофилијом и неспособношћу цркава да предложе модел друштвеног живота који неће бити само повратак конзервативној традицији. Хришћанство цркава данас јесу „норме“, забране, али не и узор духовности, а још мање културе“, упозорава Роа.

Цркви недостају две ствари, а то су, како каже, духовна понуда и инсистирање на друштвеној повезаности.

„Превише се фокусирала на наметање стандарда, као што је абортус, а недовољно на проповедање и духовност. На то исправно указује папа Фрања“, упозорава Роа.

Он наводи и да већина европских популиста, посебно на северу, и не практикују хришћанство, за разлику од САД.

„За њих позивање на хришћанство служи само за супротстављање исламу, али не одговара моделу друштва. Поготово што су по много чему верујући муслимани ближи традиционалним католицима него европским либералима, у доменима као што су важност породице и брака или одбацивање ЛГБТ права“, истиче политиколог.

Није, међутим, ислам тај који је испразнио цркву, наглашава он.

„Нема никакве везе са тим. Покрет за дехристијанизацију започео је много пре имиграције, у Француској, четрдесетих. Данас се дешава у земљама у којима има мало миграната, као што су Ирска, па чак и Пољска, где је посећеност мисама нагло опала у последњих пет година, да би пала испод тридесет одсто, и још мање, када је реч о младима“, илуструје Роа.