Како се наводи, недуго пре распада СССР председник САД Џорџ Буш старији, премијерка Велике Британије Маргарет Тачер, председник Француске Франсоа Митеран, канцелар Немачке Хелмут Кол, као и шефови дипломатија тих држава обећали су Москви да бивше државе Варшавског договора неће ступати у Северноатланску алијансу.

НАТО је био изгубио разлог свог постојања након нестанка „совјетске претње“ и 1993. године су се у САД чули позиви да се, или промени правац делатности, или да се укине. Те пароле су имале „снажан ефекат вуду магије“ која је добила облик инвазије НАТО-а под руководством Вашингтона на Балкан. Даље „претварање НАТО-а у зомбија“, пише лист, десило се 1994. године када је Алијанса иницирала програм „партнерство за мир“ за сарадњу са земљама које нису чланица организације. Тада су се Пољска, Чешка и Мађарска и практично цела источна Европа постројиле на на прагу Алијансе, јер су им САД обећале војну помоћ против „руске претње“.

Своју улогу, нагласио је магазин, одиграли су и избори у САД 1996. године када су се и Бил Клинтон и његов противник Боб Дол заложили за ширење НАТО-а.

Лист наводи да Русија `90-их година није представљала претњу, нити је било разлога за размишљање да се она може вратити. Ипак, Клинтон и амерички сенатори су били очарани могућношћу да се направи прави историјски избор и перспективом да се сакупи што више новца за кампању. Осим тога, за ширење Северноатланске алијансе су били заинтересовани и произвођачи оружја, пошто им је ступање нових држава у организацију обећавало нове наруџбине.

Сада, наводи лист, у Алијансу намерава да ступи Грузија која је постала војни протекторат САД.

„Ако амерички председник Доналд Трамп не жели да Москва види у Грузији будућу платформу за напад на Русију, треба једноставно да каже ‘не’“, закључио је аутор чланка.