НАТО наставља да гази „црвене линије“ Русије, али и Републике Српске

Како додаје, из Столтенбергове поруке да би, у светлу догађаја у Украјини, НАТО у случају Грузије „могао да повећа подршку у областима областима попут свести о ситуацији, безбедне комуникације и сајбер безбедности“, а да би у Босни и Херцеговини „могли да развију нови пакет за изградњу одбрамбених капацитета“, јасно се види да Америка и НАТО, упркос упозорењима из Москве да се зауставе, немају намеру да одустану.

НАТО упорно гази „црвене линије“

„Ови наводи генералног секретара су наставак онога што смо и до сада гледали и слушали из врха НАТО пакта и од стране Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Немачке, а што је и довело до данашњег глобалног сукоба Русије са Западом, то јест са Америком и њеним савезницима, клијентима и вазалима окупљеним у Северноатлантској алијанси. Ту се, дакле, ништа не мења и ово што је најавио Столтенберг са Грузијом јесте директни доказ да они немају намеру да се зауставе, иако им је из Русије поручено да не покушавају да улазе на бившу територију Совјетског Савеза и да се окану амбиција да Русији дођу под бок у Украјини“, указује Билбија.

Према његовим речима, Америка и НАТО пакт очигледно настављају путем којим су кренули, упркос томе што их је Хенри Кисинџер пре неку годину упозорио да ће фронталним ударом на Русију, односно сударом са Русијом, поништити све своје тековине у току Хладног рата.

„Ова конфронтација са Русијом која, као што видимо, има свој економски, дипломатски, па и војни сегмент у Украјини, трајала је годинама и на неки начин је логично дошла до садашњег спектра сукобљавања који ће, вероватно, преформатизовати цео светски поредак. Како ће се то даље развијати умногоме ће зависити од исхода руске специјалне операције у Украјини, али је јасно да су се америчке тековине Хладног рата практично већ истопиле и да САД губе све што су током 80-их година урадиле на плану своје глобалне доминације“, наводи Билбија.

Подршка или увлачење БиХ у НАТО

Коментаришући изјаву генералног секретара НАТО-а да би Алијанса за Босну и Херцеговину „могла да развије нови пакет за изградњу одбрамбених капацитета“, Билбија каже да Столтенберг на овај начин увлачи БиХ у конфронтацију, реметећи регионалну стабилност и равнотежу која је како-тако успостављена Дејтонским споразумом.

„Они намеравају тамо да уђу са својим интересима и војном инфраструктуром, са још ширим фронтом. Иако је све то, наравно, умотано у „подршку“ и формално се подразумева некаква сагласност локалних руководства, то је ипак наставак линије конфронтације“, напомиње наш саговорник.

Он подсећа да је на свим мапама које НАТО званично пласира у последњих неколико година Босна и Херцеговина, заједно са Грузијом, означена као земља која је кандидат за чланство у НАТО пакту.
„То није тачно и Столтенберг то добро зна, јер је Република Српска повукла сагласност да се БиХ креће ка чланству у НАТО. Она је прогласила сопствену војну неутралност и неприпадање блоковима и повукла је сагласности које су раније даване под притиском. Дакле, без обзира на то што је нека сарадња БиХ на повишеном нивоу и даље регулисана и постоји, то није кандидатура за чланство. Али, Столтенберг врло смишљено прелази једну суштинску „црвену линију“ за Републику Српску и српски народ и врло добро зна шта тиме чини“, сматра Билбија.

„Дедејтонизација“ БиХ

Будући да је, како каже, реч о процесима који не могу да се одиграју преко ноћи, за неколико дана или неколико месеци, није искључено да ће то што је Столтенберг рекао о Босни и Херцеговини заправо бити покушај Алијансе да се простор БиХ политички препакује у стратешком и економском интересу водећих земаља НАТО пакта, пре свега САД и Немачке.

„У том смислу ово о чему говори Столтенберг подразумеваће покушај да се у БиХ игра на даљу „дедејтонизацију”. Не заборавимо да је Бакир Изетбеговић изјавио да је Дејтонски споразум „лудачка кошуља на телу Босне и Херцеговине“, а изјава генералног секретара НАТО у суштини подразумева да и врх НАТО пакта сматра Дејтонски споразум неком врстом лудачке кошуље која не смета само Бошњацима и муслиманима, него и реализацији интереса Алијансе. Тако да ће они сигурно покушавати да ствари гурају у том правцу, у нади да ће то проширити простор да Бањалука коначно поклекне и да се више не противи уласку БиХ у НАТО“, упозорава Билбија.

Увлачење БиХ у НАТО пакт је, појашњава наш саговорник, у функцији комплетирања геостратешког опкољавања Србије и прилика да се покуша нови, шири и јачи удар на њен суверенитет, самосталност и независност.

Ипак, Билбија је уверен да Република Српска неће дозволити прелазак њених „црвених линија“, јер би то значило суштинско одустајање од надлежности које је сачувала, упркос свим отимањима и наметањима у претходних 26 година.

„Она неће то дозволити и зато што би то значило „утапање“ Републике Српске у неку тобожњу грађанску Босну и Херцеговину без ентитета и њено реално претварање у државу која би, по формули „један човек, један глас“, дефакто обезбедила бошњачку доминацију. Та будућност, ако би до ње дошло, била би неупоредиво неповољнија и за Србе и за Хрвате, а како би изгледала та бошњачка доминација видимо и по односу према Републици Српској коју и даље упорно, изазивачки и даље зову РС, а не Република Српска и покушавају све да разруше Дејтонски споразум“, категоричан је уредник портала „Факти“.

Како каже, уколико би Република Српска евентуално пристала да је увуку у ту игру и ако би у њој била кооперативна, завршила би као губитничка страна и не само да не би вратила ништа више од надлежности, него не би задржала ни оно што сада има.

„Колико ја разумем, Милорад Додик, Жељка Цвијановић и остали који чине власт у Републици Српској апсолутно добро разумеју да је улазак у те комбинаторике са НАТО пактом, Американцима, Британцима и Немцима смртно опасан по Републику Српску и мислим да до тога неће доћи“, закључује Ђуро Билбија.