НАТО АВИОНИ НА 60 КИЛОМЕТАРА ОД РУСИЈЕ: Москва их спремно „дочекује“
Фото: Спутњик
У Литванији, на само шездесетак километара од границе са Русијом, гради се први војни авијациони полигон по НАТО стандардима. Као одговор на то, Русија би могла да размести додатне системе противваздушне одбране у Калињинградској области, кажу руски експерти, иако руска Балтичка флота у свом саставу већ има противваздушне системе С-400.
Како је саопштила прес-служба литванског Министарства одбране, полигон ће бити изграђен ускоро у литванском граду Казлу Руда и то ће бити први војни авијациони полигон у балтичким земљама.
Полигон ће омогућити земљама западне Алијансе да спроводе вежбе ваздушних напада на копнене циљеве, а такође, ту ће се обављати и обука војног кадра за Војно-ваздухопловне снаге.
Изградња авијационог полигона је почела прошле године, а завршетак радова предвиђен је за јесен. Изградњом се бави инжињеријска јединица Војно-ваздухопловних снага САД „Ред хорс“. Пројекат финансира Иницијатива подршке Европи (European Reassurance Initiative).
Такође, наведено је и да је Министарство за саобраћај и комуникације Литваније успоставило зону забране лета за цивилни ваздушни саобраћај преко тог авијационог полигона.
На те потезе у Москви гледају као на провокацију, а војни експерти кажу да ће Русија сада бити приморана да постави системе противваздушне одбране што је могуће ближе граници и директно у Калињинградској области, а такође и још неке ПВО системе морског базирања.
Руски експерти наводе да ће тај објекат имати не само војни, већ и економски значај.
„Главне земље-чланице НАТО-а и балтичке земље, то јест земље другог или трећег ешалона у Алијанси, веома су заинтересоване за узајамну сарадњу. Пре свега, балтичке земље су заинтересоване да се на њиховој територији размештају војни објекти, јер је њихова економија после уласка у ЕУ веома ослабила и огроман број индустријских кластера је затворен, а буџет се мора некако попунити. У својим изјавама они стално дају до знања да су спремни да буду русофоби ’број један‘ и на сваки начин провоцирају ’источног суседа‘, како они воле да називају нашу земљу — Русију. А ’пријатељи‘ из Брисела и Вашингтона гледају на балтичке земље као на неку врсту ’санитарног кордона‘. То јест, хипотетички посматрано, у случају конфликта, они ће покушати на првом месту да употребе снаге које су размештене на тој првој линији“, каже за Спутњик аналитичар Никита Дањук.
Руски експерти кажу да Литванија, размештањем те базе, на крају не јача своју одбрану и заштиту, већ напротив, све више доприноси томе да се према тој земљи окрену ракете и друга средства противваздушне одбране.
Дањук сматра, да у случају стварног конфликта, балтичке земље не би имале никакву шансу против Русије.
„Управо би се те земље, хипотетички гледано, суочиле са отпором који може да пружи наша земља и јасно је да оне немају баш много шансе да сачувају статус кво у том конфликту. А земље које дефинишу политику Североатлантске алијансе, у овом случају покушавају туђим рукама да створе ситуацију из које ће они у случају сукоба изаћи ’суви из воде‘“, додао је Дањук.
Руски стручњаци такође упозоравају да подизање новог војног полигона на тако малој удаљености од руских граница крши Споразум о обичним оружаним снагама у Европи, потписан 19. новембра 1990. године у Паризу.
Тај споразум је потписало 16 земаља НАТО-а и шест држава Организације варшавског блока, а успостављао је равнотежу конвенционалних оружаних снага држава-чланица, два војно-политичка савеза и истовремено је одредио ограничења у трупама, тенковима и другим оклопним возилима, артиљеријским оруђима, борбеним авионима и ударним хеликоптерима дуж линије контакта између блокова, чиме је спречавао могуће изненадне нападе и велика офанзивна дејства у Европи.
Споразум је прилагођен 1999. године и узимао је обзир нову геополитичку реалност — ликвидацију Варшавског блока, али он није ступио на снагу.
Руски експерти сада оцењују да стварање авијационог полигона у Литванији тај споразум „сахрањује“ — дефинитивно и бесповратно.
Подсетимо, у балтичком региону последњих година је дошло до гомилања НАТО трупа, због наводне руске претње.
Москва такве оптужбе категорички одбацује, називајући их неоснованим и противи се дејствима које предузима НАТО на руским границама.
Руски председник Владимир Путин је раније рекао да ће Русија на приближавање војне инфраструктуре НАТО-а ка границама Русије адекватно и пропорционално реаговати. Према његовим речима, кључ за осигуравање безбедности и стабилности у Европи подразумева ширење сарадње и повраћај поверења, а не размештање нових база и војне инфраструктуре НАТО-а на границама Русије.
