Насилне методе нациста: Упали у Кијевску Лавру током Литургије и каменом сломили икону

Икона Христа Спаситеља у једном од храмова на територији Кијевско-печерске лавре је оштећена јер је непознат мушкарац каменом ударао по њој, саопштила је канонска Украјинска православна црква (УПЦ).

„Мушкарац је ушао у храм за време Литургије и два пута каменом ударио икону Спаситеља“, наводи се у саопштењу.

Злонамерник је поломио заштитно стакло иконе, али не и њу, парохијани су га зауставили. На лицу места ради истражни тим, полиција је забележила изјаве сведока а непознати мушкарац је задржан.

Данас су испред манастира провокатори и националисти који узвикују увреде на рачун парохијана канонске УПЦ који са својом децом долазе у храм на молитву, преносе „РИА Новости“.

Раније директор Националног резервата Кијевско-печерске лавре који је под руководством државе Максим Остапенко рекао је да ће приступ верницима на територију Доње лавре бити затворен док комисија Министарства културе Украјине не врати зграду Лавре у државну својину.

Једина канонска црква у Украјини је данас потврдила да верници нису пуштени у манастир, већ су се причестили кроз решетке затворених капија, што се у Лаври не дешава први пут.

Један од провокатора донео је заставу „Украјинске побуњеничке армије“, организације која је у време Другог светског рата сарађивала је са нацистичком Немачком током Великог отаџбинског рата.

Украјинска устаничка армија је формирана октобра 1942. године, деловала је углавном у западној Украјини и борила се против совјетских трупа, сарађујући са нацистима.

Починили су много злочина, укључујући и Волињски масакр из 1943. године, када је масовно убијено пољско становништво Волиња, али и хиљаде Украјинаца који су одбили да сарађују са нацистима. Питање тумачења Волињског масакра, као и однос према вођама украјинских националиста из тог времена једно је од најтежих питања у односима Пољске и Украјине.

У мају 2015. године тадашњи председник Украјине Петро Порошенко дао је Украјинској устаничкој армији статус „борца за независност“ Украјине, а њеним учесницима право на социјалне гаранције.

Напади расколника на канонску Украјинску православну цркву који се дешавају још од деведесетих, 2018. године прерасли су у државну кампању великог обима против те заједнице.

Тада су власти Украјине створиле своју Православну цркву Украјине, а затим је кренула заплена цркава, њихова „добровољна пререгистрација“, као и напади националиста и расколника на свештенство и вернике.

Украјинске власти су током протекле године организовале највећи талас прогона УПЦ у новијој историји земље.

Позивајући се на њену повезаност са Русијом, локалне власти у различитим регионима Украјине одлучиле су да забране деловање УПЦ, а парламенту је поднет предлог закона о њеној забрани на целој територији Украјине.

Служба безбедности Украјине почела је да отвара кривичне поступке против свештенства УПЦ, као и „контраобавештајне активности“ – претресе епископа и свештеника, цркава и манастирима у потрази за доказима „антиукрајинског деловања“.