НАПАД НА ВОЛ СТРИТ: Шта је изазвало побуну кметова против америчке финансијске машинерије?

Најбогатији међу богатима, наводи извештај „Вирус неједнакости“ поводом Светског економског форума у Давосу – током 10 месеци корона кризе своје богатство су увећали за 3,9 хиљада милијарди долара. У том периоду запослени широм света изгубили су 3,7 хиљада милијарди. А онда се дигла виртуелна кука и мотика у сељачкој буни апдејтованој за 21. век.

„Нападају богате људе“, с приметном дозом непристојног огорчења и беса пожалио се медијима милијардер Леон Куперман након што су у средиште пажње светске јавности, не само финансијске, доспеле акције компаније за продају видео-игара „Гејм стоп“.

Милијарде долара губитака

Неколицина великих хеџ-фондова шортовала је акције ове компаније, ишчекујући да ће оне изгубити на својој вредности и тако њима донети огромну зараду. Догодио се, међутим, револуционарни обрт. Ову намеру елите с Вол стрита, која има обичај да се окупи у Давосу кад је пандемија у томе не спречи, уочили су корисници форума „Wall Street Bets“ на друштвеној мрежи „Редит“. И организовано су, масовно кренули да купују акције „Гејм стопа“; што је, уместо пада њихове вредности, довело до драматичног раста, са 10 на више од 400 долара по акцији у једном тренутку.

А то је, заузврат, оним хеџ-фондовима нанело губитке који се мере милијардама долара. Само због губитака на шортовању „Гејм стопа“ хеџ-фонд „Мелвин капитал“ морао је да буде докапитализован са око 3 милијарде долара, док агенција „Ројтерс“ преноси процену да укупан губитак на овој врсти финансијског лешинарења само током ове године износи преко 70 милијарди.

Империја узвраћа ударац

Наравно, чим се пресабрао, систем је узвратио ударац. И тиме додатно раскринкао своју праву природу.

Федерална Комисија за хартије од вредности и берзу изненада објављује да надгледа ситуацију, и, кршећи сва начела прокламоване слободе тржишта, сугерише да би могла да забрани трговину оним акцијама које су привукле пажњу форумаша с „Редита“ и донеле им профит, а хеџ-фондовима огроман губитак. И као да су само то чекале, апликације за слободну трговину акцијама, почев од оне циничног назива „Робин Худ“, забрањују даљу куповину акција „Гејм стопа“ и свих осталих шортованих компанија чија је вредност порасла уместо да падне. Али не забрањују истовремено и продају тих акција, и тиме им, на олакшање сиротих милијардера, директно обарају достигнуту вредност.

„Фејсбук“ затим из чиста мира укида популарну дискусиону групу аматерских трејдера с „Робин Худа“, „Гугл“ брише 100.000 хиљада негативних оцена за ову апликацију, а компанија „Дискорд“ са својих сервера скида „Редитов“ форум „Wall Street Bets“ с кога је све кренуло, тобоже, због „говора мржње“…

Политичка корупција

А ту је и хеџ-фонд „Ситадел“ који је угроженом „Мелвину“ прискочио у споменуту помоћ од пар милијарди долара. И који је у партнерству с апликацијом „Робин Худ“. И који је новој америчкој министарки финансија Џенет Јелен само током протекле две године за неколико кратких говора исплатио 810.000 долара.

Елита с Вол стрита је пак председничкој кампањи Џозефа Бајдена донирала преко 74 милиона долара, сабрао је уочи избора прошле године Си-Ен-Би-Си. Те ваљда и не треба да чуди што портпаролка Беле куће Џен Псаки сад каже да не види да се Џенет Јелен налази у било каквом сукобу интереса. Као што не чуди и што сенатор Берни Сандерс коментарише да је „превара модел пословања Вол стрита“. Но, то га није спречило да и сам подржи избор Џенет Јелен.

У сваком случају, ако већ није досад, сада је сасвим очигледно постало да је систем корумпиран, разуме се, у корист његових власника.

Бес против естаблишмента

Те стога овој афери „Гејм стоп“, вероватно, треба посветити и нарочиту пажњу. Јер, како указује „Блумберг“, ово је „побуна против финансијске машинерије“ која „није мотивисана похлепом. Ово је бесни устанак против естаблишмента.“

Зашто се сад догодио овај устанак, и да ли ће доживети судбину свих ранијих покушаја побуне против Вол стрита? Каква је нова реалност, како финансијска тако и политичка, створена акцијом покренутом с „Редита“? Одакле заправо потиче толики бес против естаблишмента кога примећује чак и „Блумберг“, и може ли систем да се избори с њим а да самог себе притом не уништи?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић, публициста и издавач Слободан Деспот и филозоф Никола Танасић.

Шортовање је, објашњава Бранко Павловић, „нека врста клађења, али намештеног. Хеџ-фондови тргују позајмљеним новцем и акцијама; у основи, њихов је циљ да креирају талас неповерења у одређене акције, како би им оборили вредност. А новац зарађују тако што позајмицу враћају у акцијама које су купили по цени нижој од оне по којој су их претходно продали. Разлика између два износа представља њихову зараду.“

У случају „Гејм стопа“, међутим, десило се супротно – обични људи су се организовали и кренули да купују акције ове компаније, чиме су им вишеструко подигли вредност. А када је дошао рок да хеџ-фондови врате позајмљене акције, с њиховом ценом која се стабилизовала на преко 300 долара уместо на 15 као што су очекивали, суочили су се с банкротством, описује Павловић.

„Оно што се догодило личи на још једну онлајн видео-игру групе адолесцената. Али очигледно да ту има и пуно гнева усмереног према естаблишменту и тој касти људи која управља фондовима ван домета било кога од њих… Побуна кметова коју смо сад видели није усмерена само на оне који управљају берзама, већ и на политичку власт. Људи су почели да се организују да би им се супротставили“, указује Слободан Деспот.

„Уместо похлепе, овај најновији круг шпекулација имао је другачији емотивни подстицај: бес“, наводи у једној од својих анализа и портал „Блумберг“. „Људи који данас инвестирају руководе се праведничким бесом због неправде и онога што сматрају корупцијом у начину на који су банке избављене 2008… То га чини несличним било којој ранијој шпекулативној вреви и слому.“

„Импонзантан је ударац који су елите претрпеле, пре свега зато што су људи улагали свој новац без икаквог интереса и очекивања зараде, већ само да би им наудили“, коментарише Никола Танасић.

Адаптирање система

Ипак, напомиње, „ма колико да је светом одјекнуо овај пуцањ, претерано би било називати револуцијом оно што се догодило јер се све одвија унутар задате матрице. Нико овде није прекршио постојећа правила.“

„Ово је нова парадигма која неће нестати“, преноси „Блумберг“ карактеристичну поруку учесника акције која је кренула с „Редита“.

„Побуна ове врсте биће и убудуће, међутим, систем ће наћи начин да се адаптира“, опомиње Бранко Павловић. „Оно што је, с друге стране добро јесте то што ће се због тога све јасније видети она права, репресивна природа овог система.“

„Цео смисао берзе заснован је на поверењу. Ако се поверење у једном тренутку сруши, не може се ни предвидети какве ће све последице то изазвати“, додаје Слободан Деспот.

Устанике с „Редита“ „Њујорк тајмс“ описује као идеолошку мешавину крајње левице и крајње деснице: „То је наставак покрета ‘Окупирај Вол стрит’. То су елементи ‘Покрета чајанка’, поново. То су Бернијева браћа и МАГА-манијаци.“

„Овај случај запрaво није покренут из идеолошких разлога, већ из покушаја да се сачува од пропасти ланац продавница видео-игара“, наводи Никола Танасић. „Али када су милијардери почели да се жале, на површину је избио бес јер су то људи које нико не воли и које доживљавају као паразите…“

Спасоносна улога државе

Ти паразити, ипак, себи су купили сасвим довољно утицаја. Управо на то указује и чувени новинар Глен Гринвалд: „Једино правило на Вол стриту јесте да није допуштено да најбогатији и најмоћнији играчи изгубе знатније суме новца. А ако им се то догоди, сви видови корпоративне и владине моћи упрегнуће се како би их заштитили од ‘слободног тржишта’.“

„Обичан човек има шансу да се томе супротстави само ако ‘освоји’ сопствену државу. Без државе, та друштва немају никакву шансу да се избаве из тих канџи које су их шчепале. Сва та богатства, која теже да постану монополи, настала су захваљујући злоупотреби државе и њених ресурса, па им се отуда без државе не може ни супротставити,“ наглашава Бранко Павловић.

Слободан Деспот каже да је „свет суочен с феноменом узурпације власти. Када неко има сву финансијску власт њему је потребна и свеукупна власт. Он не може и не уме да се заустави. Зато више и нема политике у смислу на који смо навикли, већ је с једне стране владајућа каста, а са друге стране различите групе и појединци који се томе супротстављају.“

А у корену свега тога, закључује Никола Танасић, „стоји могућност америчког ФЕД-а да ни из чега створи сав новац који је власницима система потребан. Нема тог проблема који они на тај начин не могу да реше… И то ће функционисати све док на глобалном нивоу државе не успоставе принципе функционисања економије који могу да заобиђу ову играрију с фиктивним вредностима какве се сад производе у безмало неограниченим количинама. Разуме се, ово је сценарио који ће Сједињене Државе свим средствима покушати да спрече.“