Након иранског напада: Да ли је Америка спремна (и способна) да и даље брани Израел?

Након серије израелских атентата на високе званичнике Хамаса и Хезболаха током последњих неколико месеци, као и до сада најжешћег иранског ракетног удара на Израел, отворени рат између Техерана и Тел Авива делује извесније него икада раније.

Иранске снаге синоћ су испалиле су најмање 200 балистичких ракета на Израел, у два таласа. Према иранским наводима, већина ракета је успела да заобиђе израелску ПВО и погоди своје мете, док је Си-Ен-Ен известио да су иранске ракете подиле ваздухопловну базу „Неватим“ на југу Израела.

Поједини ирански медији пренели су да су ракете уништиле или оштетиле „до 20 авиона Ф-35“ који су се налазили у тој бази, не износећи доказе за те тврдње.

Израелска војска је, с друге стране, саопштила да су њени ПВО системи пресрели већину израелских ракета, као и напад није нанео значајнију штету. Израелци су, међутим, признали да су неке ваздухопловне базе погођене, али су демантовали да су ударима оштећени авиони.

До ескалације је дошло упркос јавним позивима америчких званичника на смиривање страсти у региону. Администрација америчког председника Џозефа Бајдена већ месецима уназад покушава да, у најмању руку, ограничи сукоб између Израела и проиранских група на Појас Газе и на тај начин избегне директан сукоб са Ираном.

Амерички напори, међутим, нису уродили плодом – пре свега због чињенице да израелски премијер Бенјамин Нетанјаху у више наврата показао да не мари превише за поруке које, макар јавно, долазе из Вашингтона.

Преговори између Израела и Хамаса данас делују клинички мртво, а стиче се утисак да више нико ни у Израелу, ни у САД, ни на Блиском истоку верује да би до примирја могло да дође док се Бајден налази у Белој кући – коју ће напустити крајем јануара идуће године.

Неспособност Вашингтона да значајније утиче на ситуацију на Блиском истоку била је видљива и током синоћних удара.
Амерички одговор

Непосредно након напада, амерички председник Џозеф Бајден рекао је да су америчке снаге у региону помогле Израелцима да оборе део иранских ракета, уз тврдњу да су ирански удари били „поражени и без ефекта“.

„Ово је сведочанство израелске војне способности и америчке војске“, рекао је Бајден у својом првом обраћању пред камерама о том питању, додајући да је реч о „сведочанству интензивног планирања између САД и Израела за одбрану од дрског напада који смо очекивали.“

„Да не буде грешка, Сједињене Државе у потпуности, потпуно, потпуно подржавају Израел“, додао је Бајден. Он, међутим, није изнео више детаља о акцијама америчких снага у региону.

Пентагон је био једнако шкрт на детаљима, пошто је у сопственом саопштењу објавио само да су америчке снаге у региону обориле „више ракета“ лансираних из Ирана. „Никада нећемо оклевати да заштитимо наше снаге и интересе на Блиском истоку, као и да подржимо одбрану Израела и наших партнера у региону“, наводи се у саопштењу.

Портпарол Пентагона Пет Рајдер био је нешто конкретнији, наводећи да је са америчких носача авиона који се налазе у источном Медитерану лансирано „десетак“ ракета-пресретача. Он, међутим, није навео колико је америчких ракета погодило свој циљ.

Политиколог Александар Павић за РТ Балкан објашњава да „Американци тешко да могу да помогну Израелу када је реч о одбрану од хиперсоничних ракета, зато што он њих нико не може да се одбрани од њих на адекватан начин“.

Он додаје да Израел од почетка сукоба у Појасу Газе покушава да увуче Американце у конфликт са Ираном, верујући да ће им Вашингтон притећи у помоћ ако рат буде ескалирао.
Како ће Израел одговорити?

Непосредно након иранског напада, израелски званичници су најавили да ће на њега одговорити ускоро, а израелски премијер Нетанјаху га је назвао „великом грешком“.

„Ко год да нас нападне, ми ћемо напасти њега“, поручио је он.

Према писању „Аксиоса“, израелски одговор ће бити жешћи од оног из априла, када је мета била батерија ПВО система С-300. Како наводи тај портал, овог пута би на удару могле да се нађу иранске рафинерије нафте и друге стратешке локације.

Уколико такве израелске акције буду наишле на иранску реакцију, истиче „Аксиос“, Тел Авив би могао да гађа и ултимативну мету – иранске нуклеарне капацитете. Међутим, мало је вероватно да би се Нетанјахуова влада одлучила за такав корак без јасне и отворене подршке Вашингтона – које, како је најавио Бајден, неће бити.

„Одговор је не“, рекао је Бајден новинарима на питање да ли би подржао такву одмазду.

Павић истиче да је Пентагон је током последњих месец дана подвукао црвену линију и саопштено је да они неће подржати Израел у рату ако га они испровоцирају. „Међутим, Нетанјаху нема избора, ако изгуби овај рат он није само политички мртав, већ га чекају и судски процеси. Зато је и толико опасан“, додао је он.

Он указује да Пентагон жели да избегне увлачење у директан сукоб са Ираном, док је Стејт департмент спреман на ескалацију.

Павић истиче да није извесно, али ни потпуно немогуће да Израелци нападну иранска нуклеарна постројења упркос америчком противљењу, чиме би покушали да Вашингтон ставе пред „свршен чин“.

„Ово је игра покера, питање је ко ће први да трепне. Тешко је предвидети шта ће се десити, пошто актери нису рационални“, закључује он.