Најстрашнија претња: Норвешки обавештајци се спремају за борбу са Русијом
Фото: Спутњик, AP Photo/
Норвешка обавештајна служба је у среду представила извештај у коме је изложила акциони план за наредну годину. Акценат је у документу стављен на суочавање са Русијом, као главном претњом по безбедност у Европи.
Норвешка страхује од проширења обавештајне активности Кремља на својој територији и сматра да Москва може да покуша да утиче на формирање јавног мњења пре парламентарних избора у краљевини.
Заменица директора прес-службе Министарства одбране Норвешке Ан Кристин Салбувик рекла је за РТ да ће детаљи бити познати за два месеца.
Министарка одбране Норвешке Ине Ериксен Серејде данас је коментарисала извештај обавештајне службе, међутим ништа није рекла о руској претњи. Ипак, обавештајна служба дотакла се ове теме и представиће своје аргументе за осам недеља.
У извештају се говори о руској претњи не само у сајбер-простору већ и у водама Норвешке. Обавештајна служба сматра да модернизоване руске подморнице редовно плове територијалним водама Норвешке.
„Повећан је број претњи у сајбер-простору које су усмерене на политичке, економске и војне циљеве. Ове године очекујемо велике операције. Повећана политичка напетост између Русије и Запада довешће до акција и тензија“, наводи се у извештају.
Норвешка обавештајна служба изразила је одлучност да се одупре покушајима Русије да се меша у изборни процес у другим земљама.
„Током неколико година Русија је продирала у друштвене мреже како би утицала на јавно мњење и проширивала дезинформације и клевете. Верујемо да Русија има информације које би могле да утичу на политичке процесе у другим земљама“, изјавио је директор норвешке обавештајне службе Мортен Хага Лунде током презентације извештаја.
Политичке игре
Највероватније је извештај усвојио узак круг политичара оријентисаних против Русије, сматра норвешки историчар и политиколог Бјорн Нистад.
„Многи норвешки политичари имају негативан став према погоршању односа са Русијом. Међутим, има и оних који су на власти и који се залажу за наставак хладног рата, и очигледно да је то њихова одлука. У Норвешкој се страх од руске агресије вештачки ствара помоћу медија. То је део текућег политичког курса“, рекао је Нистад.
„Обичне Норвежане нису питали пре него што су успоставили такав спољнополитички курс. Сумњам да антируска реторика изазива ентузијазам код људи. Надам се да ће Доналд Трамп имати позитиван утицај на односе Норвешке и Русије, јер садашња влада сувише зависи од утврђене антируске реторике“.
Подсећамо да се избори за Стортинг (норвешки парламент), за који се Норвежани толико боје да могу да буду мета руског мешања, бити одржани у септембру 2017. године. Сада су на власти Конзервативна партија (48 од 169 места) и Партија прогреса (29 места), које су претходно одобриле повећање војног буџета земље од пет милијарди долара због наводне постојеће потребе за супротстављањем руској претњи.
