Функционисање тог хибридног механизма чији се резултати с нестрпљењем очекује објашњен је на порталу „Конверзејшн“, док је званични налог „Спутњик Ве“ на Твитеру поделио текст.

Када је крајем 2020. објављена ефикасност вакцине против ковида 19 компаније „Астра Зенека“, дошло је до одређене забуне. Укупна ефикасност вакцине у заустављању развијања симптома вируса корона код људи, две недеље након примања друге дозе, била је 70 одсто. Међутим, то није била комплетна слика.

Испоставило се да је овај број заснован на просеку резултата две групе. У једној групи, којој су дате две пуне дозе, вакцина је била 62 одсто ефикасна у заустављању развијања симптома короне. Међутим, у другој групи, грешком у дозирању, добровољци су добили најпре половину дозе а потом пуну дозу. У другој групи се испоставило да је вакцина ефикасна 90 одсто. Ово је било интригантно. Зашто би давање мање дозе вакцине довело до ефикаснијег имунолошког одговора? Одговор на ово можда лежи у дизајну вакцине и могао би да значи да постоје начини да се ова вакцина, али и друге, учине ефикаснијим.

Како делује вакцина „Астра Зенеке“

Вакцине функционишу тако што излажу имунолошки систем деловима или антигенима патогена који узрокују болести, попут бактерија или вируса. Тада имуни систем покреће одговор. Имунолошке ћелије зване Б ћелије стварају антитела за уништавање патогена. Понекад се у акцију могу позвати и Т ћелије које елиминишу сопствене ћелије заражене патогеном

Поједине Б и Т ћелије „запамте“ антигене и ако у будућности особа буде изложена патогену, ове дуготрајне меморијске ћелије могу брзо да нареде да се створи више антитела за уништавање патогена и нападање заражених ћелија.

У ствари, принцип вакцинације је „опонашање“ инфекције, али на контролисан начин, тако да се ствара имунитет без изазивања болести. После неколико недеља, након што се генеришу Т и Б ћелије, вакцинисана особа ће бити заштићена. За одређене вакцине ово захтева две дозе, јер код неких људи прва доза сама по себи неће створити потпуни имунитет. Појачана доза осигурава да што већи број људи стекне заштиту.

У случају вакцина против корона вируса, користе се бројне методе за представљање антигена вируса имуном систему. Неке, попут кинеских вакцина Синофарм и Синовак, једноставно представљају телу целу, неактивну верзију корона вируса. Друге, уместо тога, дају инструкције ћелијама вакцинисане особе да произведу одређени део корона вируса: протеин С на његовој спољној површини, што је посебно препознатљив антиген.

Ове вакцине то раде испоруком дела генетског кода корона вируса који кодира протеин С у ћелије тела, које затим читају код и започињу производњу протеина. Неке, попут вакцина компанија Фајзер/Бионтек и Модерна, испоручују код у облику мРНА. Друге компаније користе безопасни вирус да би унели генетски код унутар ћелија; оксфордска ( „Астра Зенека“) вакцина користи аденовирус шимпанзе, генетски измењен тако да није у могућности да се репродукује, назван ChAdOx1. Те вакцине познате су као вирусне векторске вакцине.

Како компоненте вакцине могу утицати на ефикасност

Још увек није познато зашто је смањење дозе оксфордске вакцине показало бољу ефикасност у испитивањима, али одговор би могао да буде – вирусни вектор.

Када се човеку да вакцина против вирусних вектора, као и генерисање имуног одговора на С протеин корона вируса, имунолошки систем ће такође одговорити на сам вирусни вектор. Овај имунолошки одговор може да уништи део друге дозе која се добија касније и то је препознато као проблем.

Међутим, смањена прва доза можда неће дозволити развијање јаког имунолошког одговора против вирусних вектора, што би могло да доведе до неоштећивање друге, пуне дозе и повећа свеукупну ефикасност. Ако се испостави да је то тачно, убудуће ће бити потребно да се успостави оптимални режим дозирања за стварање најјачег имунолошког одговора.

Руска вакцина Спутник Ве препознаје да би имунитет на вирусни вектор могао да представља проблем, али има другачије решење. У две дозе вакцине користе се два различита хумана аденовируса – Ад26 и Ад5 (од 50 који утичу на људе).

Ова хетерологна (или хибридна) вакцина, са различитим векторима у обе дозе има мању вероватноћу да прва доза генерише имуни одговор на вирусни вектор који затим омета другу дозу. Стога је мања вероватноћа да ће вакцина имати смањену ефикасност.

„Гамалеја“ центар, лабораторија која је направила Спутник Ве вакцину, саопштила је да је ефикасност вакцине након две дозе већа од 90 одсто. Ово је навело компанију „Астра Зенека“ да тестира нови систем хибридних вакцина, који садржи једну дозу вакцине те компаније и другу дозу са Ад26-вектором Спутник Ве вакцине, како би утврдили да ли ово чини вакцину ефикаснијом.

Испитивања комбиноване вакцине „Спутњик Ве“ и компаније „Астра Зенека“ ускоро би могло да почне у Азербејџану и Саудијској Арабији, најавио је пре неколико дана генерални директор Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев.