Надреалан Бајденов говор: Фразе и циљеви далеко од стварности – а шта је прећутао?

Морамо бити веома опрезни у тумачењу циљева америчких лидера, јер оно што изричу као своје циљеве често није њихова стварна политика, каже за Спутњик колумнисткиња „Недељника“, Љиљана Смајловић, поводом говора председника САД Џозефа Бајдена у Уједињеним нацијама где је промовисао мултилатерални поглед на свет, фокусиран на дипломатију.

Амерички председник је, наиме, на 76. заседању Генералне скупштине у Њујорку између осталог поручио да „САД не желе нови Хладни рат“ и истакао да се Америка вратила за сто на међународним форумима, а посебно у Уједињеним нацијама. Такође је навео и да је свет на прекретници и да се мора брзо радити на решавању нагомиланих проблема пандемије, климатских промена и кршења људских права.

Надреалан говор „безазленог деде из комшилука“

Саговорница Спутњика међутим подсећа да је Бајден од како је постао председник, а и пре тога, у више наврата и пред различитим публикама саопштавао да је његов главни посао да мобилише демократске државе, односно један блок држава против другог блока земаља на чијем челу би, према његовој замисли, биле Кина и Русија.

„Дакле, он је човек једне веома старе политике, а то су ти блокови држава који се супротстављају другим блоковима држава. То што он сада то представља као битку демократије против аутократије је потпуно другоразредна ствар у односу на то да он и даље жели да води један свет који назива слободним, против остатка света“, примећује Смајловић.

Бајден, указује новинарка, није изговорио реч Кина, као да ћемо ми сада да помислимо да се цела његова политика заправо не своди на то да покуша да спречи да та земља постане моћнија и да економски, политички или војно престигне Америку.

„То је оно о чему он говори од како је дошао на власт, али је сада дошао у Уједињене нације и говорио је тим својим мирним тоном једног безазленог, добронамерног деде из комшилука. Тај његов тон, тај његов говор где фраза фразу стиже и где се само говори о „најбољим намерама које ћемо да остваримо у сарадњи са свим народима света“ је нешто што је било ефектно као контраст Трамповом начину говора и вођења политике. Међутим, сада је тај једнолични тон и тај начин говора који се претвара да не постоје проблеми јер их игноришемо и прелазимо преко њих, у великом контрасту са, како би Американци рекли, догађајима на терену. Тако да је то стварно изгледало помало надреално“, категорична је Љиљана Смајловић.

Бајден прескочио сопствене пропусте

У том смислу, како додаје, није изненађена ни чињеницом да је Бајден ћутке прешао преко сопствених озбиљних пропуста.

„Он је прескочио проблеме за које је лично одговоран од како је дошао на власт. Он је преварио Француску, он је изашао из Авганистана без договора са својим партнерима, а да не говоримо да је лично одговоран за убиство читаве једне породице у Кабулу, па је ово можда била добра прилика да се извини цивилним жртвама, њиховим породицама и да им понуди неку надокнаду“, наводи Смајловић.

Амерички председник је пред Генералном скупштином УН рекао и да је пред светом „одлучујућа деценија“ и да лидери треба да сарађују на борби против пандемије коронавируса, загревања планете и сајбер претњи. Истакао је да ће САД удвостручити своје финансијске обавезе у борби против климатских промена и да ће потрошити 10 милијарди долара за борбу против глади у свету.

Љиљана Смајловић, пак, каже да његова прича о томе шта ће Америка да ради није ни налик томе шта Америка већ ради.

„Ја не могу да погађам шта је америчка стварна политика, али могу да видим какве потезе вуку. Ево, тренутно постоји једна стварна, огромна планетарна криза којој би човечанство могло сложно да се супротстави, а имамо и све ове „адвокате глобализације“ који нам објашњавају колико је одлична глобализација и да постоји америчко глобално вођство. Па зар корона није била најбоља могућа прилика да САД покажу своје глобално вођство и да помогну да се цео свет бори заједно и истовремено на неки фер начин, да свима вакцине буду једнако доступне? Не да се то није десило, него су прво Американци, а онда и остале западне силе зграбиле колико су год могле вакцина, десет пута више него што им је било потребно, не делећи ништа ни са ким. Тек када су вакцине почеле да им пропадају по разним медицинским центрима, јер су дошли до тачке да више не могу да убеде 30 посто свог становништва да се вакцинише, онда су почели да причају о томе како ће да их деле“, напомиње наша саговорница.

Бајден, каже она, прича о томе како ће се борити у корист човечанства, али на примеру короне нисмо видели да се Америка борила за човечанство, већ прво за себе.
„Покушали су да се представе као филантропи тек када су имали невероватне вишкове вакцина, а то је стварно као када милијардер удели сиротињи на улици нешто да би се боље осећао и да би на томе градио причу о себи као о хуманисти“, закључује Љиљана Смајловић.