Набиулина је геније: Зашто је гувернерка Централне банке Русије одушевила председника Србије

Приближава се хиљадити дан од почетка Специјалне војне операције у Украјини, која је резултирала увођењем 14 пакета санкција, а руска економија, чији су колапс прижељкивали европски званичници, не само да је и даље „на ногама“ већ, за разлику од земаља ЕУ, бележи раст изнад свих очекивања. Тренутни резултати показују да је Запад озбиљно потценио руску привреду, али и стручњаке који кроје монетарну политику у земљи.

Економска отпорност Русије узнемирила је западне државе, али њихова реакција није усмерена само на руског председника, већ и на гувернерку Централне банке Елвиру Набиулину, коју таргетирају као „жену која Путинову Русију држи у животу“ и чак је сматрају издајником, јер је до пре почетка сукоба у Украјини елита у Бриселу на Набиулину гледала као на своју, а њене способности хвалила је и Кристин Лагард, шефица Европске централне банке, која је тада била директорка Међунардоног монетарног фонда.

Председник Србије Александар Вучић је, међутим, недавно рекао да је и сам изненађен отпорношћу руске економије и изјавио да је Елвира Набиулина – геније. Ово, међутим, није први пут да Вучић хвали прву руску банкарку. Он је и раније указао да Русија није прошла неоштећена санкцијама, али да је председница руске Централне банке „урадила одличан посао и да има чудесне резултате“.

„Видео сам колико је Путину стало до ње. Видим да је изузетно цени, и то је велика ствар коју је она урадила, да не дође до колапса валуте, да остане низак спољни дуг. Само кажете, капа доле“, рекао је Вучић.

Руска економија је у првих седам месеци порасла за 4,4 одсто, а привредни раст Русије је више него удвостручен у односу на исти период прошле године. У првој половини године су капиталне инвестиције у Русији порасле за скоро 11 одсто међугодишње, а незапосленост је у јуну пала на рекордно ниских 2,6 одсто. Министар финансија Антон Силуанов је раније изјавио да се руска привреда развија бржим темпом него што су то предвиделе власти и експерти.

У каквом су тек шоку западни стручњаци који су помислили да ће руску економију санкцијама и забранама за неколико месеци бацити на колена, може се само претпоставити, јер су у позадини неуспеха санкција Москви, почели да се правдају да оне наводно никада нису биле усмерене на колапс руске економије. Ипак, Међународни монетарни фонд је признао да је руска економија показала велику отпорност и снагу, јер је премашила очекивања за 2023. годину.

Као резултат западних санкција које су уведене од почетка руске војне операције у Украјини у фебруару, БДП је у 2022. претрпео пад, смањивши се за 1,2 одсто. Међутим, подаци за 2023. показали су да се привреда опоравила, бележећи раст од 3,6 одсто. Многи аналитичари су овај учинак приписали окретању руске трговине ка Истоку и економској политици која је спроведена да би се ублажио ефекат ограничења.

Елвира Набиулина је рекла је да финансијска стабилност земље неће трпети ако Запад заплени њена замрзнута средства и нагласила да банка већ годинама диверзификује своје девизне резерве, а да тренутно операције обавља коришћењем резерви које нису погођене санкцијама.

Финансијски аналитичар Михаил Бељајев је за руске медије рекао да се, упркос антируским санкцијама, руска економија показала веома стабилном и да показује добре стопе раста. То произилази из чињенице да је Русија постала четврта економија света по паритету куповне моћи (ППП). Светска банка је у јуну саопштила да је Русија постала четврта највећа економија света и да је претекла Јапан и Немачку. Овај резултат је постигнут захваљујући ефикасном коришћењу природних ресурса и стабилизацији курса рубље.

Економиста Иван Николић из Института друштвених наука и уредник економског часописа МАТ каже за РТ Балкан да је Руска Федерација очувала финансијску стабилност што је на неки начин заиста изненадило Запад, после свих санкција, које се и даље умножавају.

„Када посматрамо ниво девизних резерви Русије, он се стабилно одржава без неког пада. Пад је постојао само у првих месец или два у пролеће 2022. Све након тога се стабилизовало. Чак и када посматрамо вредност рубље, она осцилује и то се мери у десетинама процената, од 75 до 95 рубаља за долар, али то јесте стање које је за Русију релативно прихватљиво и нормално, али потпуно неочекивано за Запад с обзиром да су пројектовали потпуни финансијски крах“, сматра Иван Николић.

Он указује да Руска централна банка стабилност одржава доста високом референтном каматном стопом, и да је то вероватно оно што је Вучић и потенцирао. Банка Русије је ове недеље подигла своју кључну стопу одједном за два процентна поена, са 19 на 21 одсто.

„То јесте симбол да је Централна банка у Русији задржала ту своју независност и самосталност у вођењу монетарне политике у циљу одржавања финансијске и економске стабилности у земљи. Висока референтна стопа има и неких негативних ефеката, али када се посматра у целини онда је свакако нето резултат позитиван и неочекиван. Висока референтна каматна стопа служи за борбу против инфлације. Инфлација у Русији јесте релативно висока, али не у неким оквирима који постоје у другим земљама, попут Турске, где је око 60 одсто. Када се подвуче црта, све то је резултирало и даље позитивним исходом за руску економију“, указује Иван Николић.

Када говоримо о мерама и инструментима које су предузимале и руководство РЦБ, економиста напомиње да је гувернерка следила искуство из друге половине претходне деценије, када је стање било подједнако лоше за Русију.

„Они су ове околности прихватили као нешто што је било очекивано. Негативан ефекат је зато по Европу много снажнији, јер се они са таквим околностима до сада нису суочавали, за разлику од Русије која је имала готово подједнако снажне санкције од 2014. године. Оне су тада имале много јачи негативан ефекат него ове и нови удар су дочекали спремнији“, напомиње економиста.

За руску економију је, сматра Иван Николић, посебно важно да производњу енергената и сировина и даље одржи високом.

„Они су пронашли алтернативу на другим тржиштима, будући да су овде лишени директног пласмана, ка ЕУ, али економија је таква да пронађе алтернативе, па и даље један део енергетских производа завршава у ЕУ, упркос санкцијама, преко препродаваца или других земаља које су посредници“, каже Николић.

Он напомиње да се показало да су структурни проблеми у европској економији огромни и да је конфликт у Украјини био само још један проблем који се надовезао на све оно што је акумулирано годинама пре овог сукоба, током ковида и због технолошког заостајања ЕУ.

„Очигледно, најблаже што се може рећи је да је ефекат овог рата подједнако лош и за ЕУ и по руску економију. Али, када бисмо били коректни и давали коначан суд, чини се да је досадашњи ефекат много неповољнији по саму европску економију, него по Русију“, сматра Иван Николић.