20.10.2023. - 9:15
© Sputnik / Игорь Костин
Ово што кијевски режим ради са канонском Украјинском православном црквом добило је карактер „отворених репресија“. Сада предстоје нови прогони, отимање храмова и потпуна забрана УПЦ, упозорава руски експерт Ростислав Ишченко, коментаришући вест да је Врховна рада направила „први корак ка протеривању московских попова са украјинске територије“.
Украјински парламент је у првом читању усвојио нацрт закона о забрани канонске Украјинске православне цркве, односно о забрани верских организација „повезаних са Руском Федерацијом“, након што је за њега гласало 267 посланика од укупно 450, док је против било 15.
Према тексту образложења објављеном на сајту украјинског парламента,
предлогом закона предвиђају се измене којима ће бити омогућено „спречавање активности у Украјини верских организација чија се управа налази ван Украјине, у држави која врши оружану агресију на Украјину“.
Ишченко напомиње да усвајање овог закона неће много тога променити, с обзиром да је УПЦ и раније била активно прогањана, а сада ће је „још активније прогањати“. Како је додао, наставиће да јој одузимају храмове и одузеће јој све што има.
„Мислим да им неће бити потребно још много времена, јер ће већ за неколико недеља имати још једно, коначно гласање, а после тога, буквално за пар недеља или један месец, све ће се завршити одузимањем цркава од УПЦ и у потпуности ће забранити њено служење на територији Украјине. Не мислим да ће за сада бити неких озбиљних народних покрета, пошто их ни раније није било, а ни сама Црква није позивала православне вернике да је бране. Мислим да ће такав позив изостати. Сходно томе, оно што се раније одвијало спорије, попут одузимања цркава сада ће ићи брже“, каже експерт.
Заседање о овом питању је протекло у бурној расправи и замало је дошло и до физичког обрачуна. Један од народних посланика је, како преносе медији, узвикивао да је главни непријатељ Украјинаца „руска црква“, а свако ко не гласа „за“ може себе да сматра присталицом Москве, док је један народни посланик тврдио да овај закон не крши никакве норме или права, а да је Украјина и даље демократска држава.
Своје срамне потезе кијевски званичници правдају заштитом националне безбедности Украјине, тврдећи истовремено да ово што се дешава нема везе ни са Црквом, ни са религијом.
Ирина Герашченко, копредседавајући фракције „Европска солидарност“, уочи гласања позивала је да се изврши притисак на посланике који не желе да се УПЦ забрани, док УПЦ тврди да је депутатима који су се противили овом скандалозном предлогу закона чак прећено, те да су уцењивани.
Прогони Цркве се настављају
УПЦ је оценио да изгласани нацрт закона крши право на слободу вероисповести украјинских грађана који припадају УПЦ и истиче да то није у складу са Европском конвенцијом о људским правима и Уставом Украјине, док је Светски савет цркава раније саопштио да тај нацрт закона у садашњој верзији крши међународне норме о слободи вероисповести и да би могао да подели украјинско друштво.
С друге стране, Ишченко каже да Москва у овој ситуацији може само да изрази протест, али да Кијев на то неће реаговати.
Украјинске власти су током протекле године организовале највећи талас прогона УПЦ у новијој историји земље и то због, како су наводили, веза са Московском патријаршијом и Русијом.
Претреси цркава и манастира, привођење свештеника, увођење санкција митрополитима и свештенству, отимање и рушење храмова, истеривање монахиња и хапшења свештеника – све је то био декор за политичку позорницу на којој је председник Украјине Владимир Зеленски најављивао усвајање закона којим ће бити забрањене све верске организације „повезане са центрима моћи у Русији“.
Позивајући се на њену повезаност са Русијом, локалне власти су у различитим регионима Украјине забрањивале деловање УПЦ, а у парламент је унет захтев да се она забрани у Украјини. Служба безбедности Украјине почела је да покреће кривичне процесе против свештенства УПЦ и спроводи „контраобавештајне активности“ – претресе епископа и свештеника, цркава и манастира у потрази за доказима о „антиукрајинским активностима“.
Од фебруара прошле године покрентуто је око 70 кривичних процеса против свештенства канонске УПЦ. Чак 15 је било против високих архијереја, старешина синодских одељења, управа и манастира. Рецимо, митрополит Кијевско-печерске лавре Павле завршио је у затвору због оптужби за „распиривање међурелигијске мржње“, „оправдање руске војне агресије“ и сумње „за субверзивне активности против Украјине“.
Москва је више пута указивала да је све ово што се дешава још једна манифестација политичке самовоље и безакоња које влада у Украјини, систематско кршење права православних хришћана које спроводи кијевски режим, што је противречно бројним општеприхваћеним међународно-правним документима – Повељи УН, Универзалној декларацији о људским правима, Декларацији о елиминисању свих облика нетолеранције и дискриминације на основу вере или уверења и друго.
УПЦ наводи да овај закон заправо и није ни о УПЦ, истичући да је украјински парламент већ усвојио читав пакет антихришћанских закона, а да се „још много тога сличног тек очекује“.
