Папа је 7. марта извршио кадровску реконструкцију у Већу кардинала. „Велику деветорицу”, како се још зове, Фрања је формирао одмах по ступању на престо 2013. године. Њен задатак је да помаже папи у управљању Црквом.

Поглавар Ватикана има право да сам промени састав „деветорице“. С тим у вези, Фрања је из ње искључио кардинала Рајнхарда Маркса. Тиме је Света Столица послала упозорење целом немачком свештенству.

Чињеница је да више од годину дана папа не може да нађе заједнички језик са кардиналом – имају велике несугласице поводом предстојећег сабора. На јесен ће епископи из целог света доћи у Рим, где ће разговарати о актуелним питањима духовног живота.

Припреме за велики сабор почеле су још пре две године. Фрања је укључио и световна лица у организацију. Уосталом, према његовим речима, главни задатак је „да се промовише свеопште учешће у црквеним процесима“ и „оживи однос међу заједницама“.

Ову идеју су са одушевљењем прихватили немачки католици, где су још 2019. године почели да говоре о потреби реформи. А прошле јесени су немачки бискупи послали писмо државном секретару Ватикана, кардиналу Пјетру Паролину. Предложили су да се формира локално управно тело – Синодални савет, аналог Помесног Сабора у Православљу. У фебруару је стигао одговор: Света столица је ставила вето.

„То ће де факто створити нову структуру Цркве у Немачкој, која се… ставља изнад ауторитета конференције немачких бискупа и заправо их замењује“, образложено је у писму Ватикана.

Укратко, постоји претња вертикали власти. Ватикан то не може дозволити.

Немци инсистирају на своме. „Огромна већина епископа подржава реформе и жели одрживе промене… Пре свега, потребан нам је Синодални комитет који би оценио досадашње резултате нашег рада“, каже бискуп Георг Бецинг, председник Немачке конференције бискупа, и додаје: надају се дијалогу са Римом.

Разлике између Ватикана и немачког свештенства постоје, не само на административном, већ и на доктринарном нивоу.

Тако су у фебруару прошле године на Франкфуртској конференцији свештеници и световна лица апеловали на папу да „дозволи женско свештенство” и да се придржава политике „отворених врата”. Тврдили су да се број верника смањује.

Али став Ватикана је јасан. Пре тридесет година, папа Јован Павле II је написао: „Црква нема право да додели свештенички чин женама, ову одлуку морају подржати сви верници.

Наследници су се држали истог мишљења.

Немачки католици су инсистирали и на укидању још једне канонске норме – целибата, јер је са њом повезан проблем педофилије међу свештеницима. Према речима кардинала Рајнхарда Маркса, један од разлога је вештачко потискивање сексуалности.

„Неким свештеницима би било лакше да су у браку. Не само из сексуалних разлога, већ и зато што би боље живели, не би били тако сами“, објаснио је кардинал.

С тим у вези, католици Немачке препоручили су Ватикану да преиспита свој однос према ЛГБТ заједници.

„Пошто је хомосексуална оријентација део људског идентитета каквог га је Бог створио, не сме се имати другачији став према њој“, наводи се у саопштењу Франкфуртске конференције.

Да ли ће Ватикан моћи да се избори са овим нагомиланим проблемима у Цркви, показаће време.