ДОНАЛД Трамп је јавно допустио могућност да ће се САД распасти до нових председничких избора у 2024-ој. Или као последица тих избора.
Међу његовим најжешћим политичким опонентима и критичарима Роберт Каган, један од кључних аналитичара и сарадника Института Брукингс, Карнеги фондације и Маршалове фондације, а он упозорава Американце да им се управо то – и у истом кратком року – може догодити.
Овоме, ради бољег разумевања, треба додати три околности: 1. да је Каган један од аутора пројекта „Нови амерички век“, 2. да је он муж Викторије Нуланд, замедника државног секретара САД и 3. да је своју прогнозу-опомену објавио на страницама либералног и антитрамповског The Washington Post.
Указавши да се појачава поларизација америчког друштва и анимозитети и непријатељства између републиканаца и демократа иду ка непомирљивости, предвиђа велики оружани сукоб у Сједињеним Државама у наредне три до четири године, који би могао да се заврши рушењем федералне владе и распадом САД на сукобљене државе и територије које могу и неђусобно ратовати.
Муж друге фигуре у америчкој дипломатији у поменутом тексту пише:
„Сједињене Државе иду ка својој највећој политичкој и уставној кризи од Грађанског рата, са предвидљивим изгледима да у наредне три до четири године дође до масовног насиља, колапса федералне власти и поделе земље на зараћене црвене и плаве енклаве.“
У „црвеним енклавама“ већина становника гласа за Републиканску партију, у „плавим“ – за Демократску.
Каган на истој линији даље предвиђа:
„Сигнална ракета за грађански рат и колапс Америке биће следећи председнички избори. Републиканци и демократе ће блатити једни друге, и једни и други ће се прогласити изборним победницима, почеће немири и нереди, земља ће утонути у хаос и праве борбе између „црвених” и „плавих” држава“.
У републиканском табору се спремају нешто друго. Идеја о „националном разводу“ (national divorce) има све више присталица. Њихов резон је: ако не можемо да се договоримо – зар није боље да буде свако за себе.
Колумниста конзервативног The New York Post Керол Марковиц са забринутошћу пише о тим осећањима међу републиканцима. Она се не слаже са познатим конзервативним радио водитељем Џесом Келијем, који сматра – пошто су поделе између републиканаца и демократа земљу претвориле у буре барута – да између њих треба повући нове, праве границе (redraw the map).
Она је уверена да до „националнг развода“ неће доћи, јер и унутар најплављих држава постоје „енклаве које су јарко црвене“ (републиканске). За пример је узела Њујорк који има море „црвених“ четврти ван центра града:
„Посетите Брајтон бич и Боро парк у Бруклину, Хауард Бич и Бризи Поинт у Квинсу, Трогс Нек у Бронксу или сбило коју тачку на Стејтен Ајленду: тамо ћете се наћи у „црвеној” Америци, где се америчке заставе високо вијоре. Полицајци су тамо хероји, а младу мајку нико не назива породиљом. Иста је случај у Калифорнији и другим државама“.
Марковиц је указала да се конзервативни Американци већ увелико пресељавају у већински републиканске државе, а либерали – у демократске. Штавише, да либерали беже од пореза у већински републиканске државе Тексас и Флорида .
Њен закључак је: „Пошто се не можемо раздвојити, морамо да водимо мирну борбу за своја уверења и идеале како бисмо убедили друге да прихвате наш начин размишљања и гласања“.
Разговори о „националном разводу“ прешли су и у праву раван.
Три округа у Мериленду – Герет, Алегени и Вашингтон објавили су да желе да уђу у састав Западне Вирџиније. Ти окрузи су активно гласали за Доналда Трампа 2020. године, док је Мериленд био већински за Бајдена.
Гувернер Западне Вирџиније, републиканац Џим Џастис, изјавио је да би од тог „трансфера“ сви имали користи иако процедура промене граница у САД није лака.
Прошле године су два округа Орегона намеравала да пређу у Ајдахо, али нису добила подршку.
Прилично масован друштвени покрет „Промена граница Орегона за већи Ајдахо“ позива све у Орегону (осим његовог либералног северозапада), као и руралне округе северне Калифорније, да се придруже Ајдаху како би његова западна граница избила на Тихи океан.
Идеје о отцепљењу републиканских округа од либералних држава данас немају реалне шансе. Али, њихови изгледи ће се повећати дође ли до разбуктавања политичког непријатељства између „плавих“ и „црвених“ држава у грађанском рату који је предвидео Роберт Каган.
Ако политичко непријатељство не доведе до рата између конзервативаца и либерала и распада земље на „зараћене енклаве“, како предвиђа Каган, онда ће Америку неизбежно дочекати пораст депресије и насиља, као и ерозија друштвених институција.
„Национални развод“ узима маха и на законодавном нивоу. Чак 16 републиканских држава усвојило је законе који ограничавају примену недавних федералних изборних правила гласања која намећу демократе, због чега Каган тврди да „земља клизи у хаос“.