МСП Русије: Прекид ватре у Украјини је неприхватљив

Getty © Shatokhina Natalia/news.ru

Сукоб у Украјини је сукоб Русије и Запада, који користи кијевски режим да изгради своје упориште на руским границама, рекао је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров у интервјуу за турске медије и поручио да је привремени прекид ватре у Украјини неприхватљив.

На питање новинара о безбедносном споразуму о коме расправљају САД и Украјина и колико је сада реалан мир, одговорио је да такав споразум у Москви нису видели. Осим тога, како је подсетио, Русија није склона да открива садржај састанака које одржава у дипломатским оквирима, а посебно о тако озбиљном питању какво је решавање сукоба.

„Нисмо видели споразум са Сједињеним Државама о коме Владимир Зеленски, његов министар спољних послова Андреј Сибиха и низ других украјинских званичника сада говоре са свих страна. Кршећи сва правила дипломатске етике, они следе своје ‘учитеље’ попут француског председника Емануела Макрона и других који су стално спремни да открију информације без икакве одговорности. Ми немамо такве навике. Верујемо да сви треба озбиљно да схвате преговоре“, поручио је Лавров.

Када чује Зеленског да изјављује да имају безбедносни споразум са САД у целости, да неће дати ни педаљ своје земље и да још увек треба да одлуче како да поврате Запорошку нуклеарну електрану, Лавров наводи да добије необичан осећај да се појављује победник:

„И то не само победник на бојном пољу у Донбасу и Новорусији, већ победник за целу Европу у њеном сукобу са Сједињеним Државама, који је почео под председником Доналдом Трампом због покушаја Европе да присили америчког председника да следи политику свог заклетог противника, Џозефа Бајдена“.

Он сматра да Европа очигледно не само да је преценила своју снагу, него није успела ни да одржи пристојност, није могла са поштовањем да се односи према политици коју је нови председник почео да спроводи на глобалној сцени. Осим тога, подсећа и да је Зеленски у Давосу замерио Европи што је превише блага према Трампу, рекавши да мора бити „строжа“, да би их увукла у активнију подршку рату.

Прекид ватре за Русију неприхватљив

Лавров је подсетио и да је више пута председник Владимир Путин више пута рекао да је прекид ватре који Зеленски поново тражи, чак и на 60 дана или дуже за Русију неприхватљив.

„Зато што су сви претходни периоди дипломатских напора током Специјалне војне операције завршавали тако што је сваки прекид ватре одмах коришћен да се Украјина снабдева новим оружјем, да се том режиму да одмор, да се што више људи окупи на улицама украјинских градова, да се натерају на прве линије фронта као топовско месо и генерално да се добије предах и прикупи снага за наставак рата против Русије“, објаснио је шеф руске дипломатије.

Сада, усред дискусија о безбедносним гаранцијама, на које су украјински лидери, Европљани, генерални секретар НАТО-а Марк Руте и многи министри из НАТО-а и Европске уније, према речима Лаврова, „толико поносни“, наводи се да су безбедносне гаранције кључ за спречавање обнављања овог сукоба.

„То ће бити кључ за отварање потпуно других врата. Јер, ако погледате о чему се расправља, ‘газде’ режима Зеленског раде на гарантовању безбедности овом незаконитом, режиму који је изгубио легитимитет, чији су корени пуштени током државног удара у фебруару 2014“, истакао је Лавров, додајући да овај режим наставља да буде западни посредник.

Како наводи, када је о овоме разговарао са турским пријатељима и неким западним колегама, сви су рекли да су безбедносне гаранције – праве безбедносне гаранције формулисане су у Истанбулу у априлу 2022. године након неколико рунди преговора.

Како подсећа, оне су дате за Русију, Украјину и целу геополитичку територију, а дало их је пет сталних чланица Савета безбедности УН, укључујући не само Сједињене Државе, Француску и Велику Британију, већ и Кину и Русију. Такође је предложено да се Немачка и Турска придруже земљама гарантима.

„Тај формат који је одобрен није био наш. Овај формат су предложили Украјинци. У њему је јасно наведено шта значе безбедносне гаранције: нема страних војних база на украјинској територији, нема вежби које укључују стране снаге, осим ако такве вежбе не одобре све земље гаранти – све је било детаљно и конкретно. Ако би неко прекршио ове гаранције, земље гаранти би предузеле мере да спрече таква кршења. Ове мере су написане у потпуности у духу Члана 5 Вашингтонског уговора Северноатлантског савеза из 1949. године“, објаснио је шеф руске дипломатије.

Руска страна се тада сложила, али онда је извесни Борис Џонсон стигао у Кијев и забранио потписивање овог већ парафираног документа, који је требало да послужи као основа за детаљан споразум, а о томе су и сами украјински званичници отворено говорили.

„То одражава, између осталог, степен ‘независности’ украјинског режима и, истовремено, ниво здравог разума људи који су водили и настављају да воде бивше колонијалне силе у то време. Веома је тешко прекинути навику да будете задужени за све и свакога“, оценио је Лавров.

Он је навео и да би ове гаранције безбедности имале за циљ да ојачају једини режим на свету који је укинуо језик једног народа и забранио канонску православну Цркву. Режим који је постао „пијун“ Запада и цариградског патријарха, који је поставио курс ка распаду православља. Ово је почело уз подршку администрације тадашњег председника САД Џозеф Бајдена, алиЛавров истиче да у Москви не виде никакве покушаје Запада да заустави мешање у црквена питања.

„Открићу вам једну тајну. Надам се да се неће наљутити. Када смо били на Аљасци, руски председник Владимир Путин и председник САД Доналд Трамп започели су преговоре и разговарали о правима Руса, која су била потпуно забрањена у Украјини. Руски председник Владимир Путин је поменуо да није забрањен само руски језик, већ је забрањена и канонска Украјинска православна црква. Председник САД Доналд Трамп није веровао у то. Више пута је питао државног секретара САД Марка Рубија да ли су такви закони заиста усвојени у Украјини„, навео је Лавров.

Безбедносно питање директно утиче на саму суштину режима, апсолутно неприхватљиве, подвукао је Лавров.

Сукоб у Украјини је сукоб Русије и Запада

„Да ли овај сукоб посматрамо као шири сукоб Русије и Запада? Одговор је да. Украјина је ‘пијун’, оруђе које Запад користи да изгради упориште на границама Руске Федерације, стварајући директне претње нашој безбедности. Знамо да се овај посао водио одмах након што је Украјина постала независна. Припремала се за приступање НАТО-у“, истакао је Лавров.

Међутим, он је подсетио да је Украјина тада јасно прокламовала политику несврставања са војним блоковима, неутралност и одрицање од нуклеарног оружја.

„Управо имајући у виду такав курс, који је прогласило украјинско руководство након распада Совјетског Савеза, Руска Федерација, и већина других земаља света, признала је Украјину“, нагласио је Лавров.

Након првог „Мајдана“, још 2004. године, Запад, пре свега Европљани, али и Американци, наравно, већ су били иза тога у тим годинама и нису могли да обуздају своје жеље, наводи руски министар.

Осим тога, подсећа да је тадашњи белгијски министар спољних послова изјавио пре илегалног трећег круга гласања да су Украјинци у обавези да изаберу своју страну: са Западом или са Русијом, са Европом или са Русијом.

„Овај менталитет ‘или-или’: желимо да будемо главни свуда, баш као што смо командовали више од 500 година током колонијалне епохе, током епохе ропства, и желимо да наставимо да живимо у неоколонијалном периоду на рачун других и да стварамо свакакве претње нашим конкурентима“, објаснио је Лавров.

Русија је, према његовим речима, виђена као конкурент на глобалној сцени, па су се надали су се да ће се, након Совјетског Савеза, и она распасти.

„Ово је била ‘битка’ која је била унапред припремљена. Финансирали су је, између осталог и Американци“, истакао је Лавров.

Тадашња заменица државног секретара Викторија Нуланд, „архитекта“ украјинске политике, недавно је признала да су потрошили пет милијарди долара припремајући Украјину за државни удар и претварајући је у „антирусију“, подсетио је Лавров.

„Јасно је да није реч о неким ‘случајностима’ или међусобном сукобу између две суседна народа. То је геополитички пројекат који је Запад више пута предузимао током векова како би ослабио и уништио нашу земљу“, оценио је он.

Наполеон је окупио огромну већину европских земаља не под заставом нацизма, већ под заставом „француске величине“. Ово је, према речима руског министра, империјални приступ који јасно означава тај колонијални менталитет –„шта желим, то и радим“.

Он је подсетио и на време када је Адолф Хитлер окупио готово целу Европу под нацистичким заставама, а онда су покушавали да „оперу“ своју улогу у геноциду. Према његовим речима, режим Зеленског је у много чему понављање историје,“ али не као фарса, јер је превише људи умрло за фарсу, које су Зеленски и његови западни покровитељи жртвовали“.

Овај режим, који је усвојио нацистичке законе, уништио је све споменике који су на овај или онај начин подсећали на нашу заједничку победу у Великом отаџбинском рату, величајући Степана Бандеру, Романа Шухевича и друге колаборационисте осуђене на Нирнбершком трибуналу, и подстичући идеологију и праксу нацизма одражава праве намере Запада.

„Ове намере нису нестале и значе само једно: Запад је спреман да поново прибегне овим нацистичким мизантропским методама, сејући мржњу против свега што је руско, само да се Русија не би осећала безбедно. Одговор је, наравно, глобалан, с обзиром на природу овог сукоба“, објаснио је Лавров.