Мрачна сенка Хенрија Кисинџера: Стоти рођендан архитекте америчких ратова

Амерички напади бомбардерима на Камбоџу, између 1969. и 1973. године, прилично су добро документовани, али њихов главни архитекта, бивши саветник за националну безбедност и државни секретар Хенри Кисинџер, који је управо навршио 100 година, све до данас остао је некажњен, пише „Интерсепт“.

Истраживање докумената из војних архива, које је предузео „Интерсепт“, пружа непобитне доказе о америчким нападима у којима су убијене или рањене хиљаде цивила из Камобоџе.

Многи преживели у Камбоџи и данас се питају зашто су их уопште бомбардовали.

Упитан за своју умешаност у ове догађаје, Кисинџер је одбио да пружи било какав коментар.

Међутим, архива америчких војних докумената, која се састоји од досијеа тајне оперативне групе Пентагона насталих још током 70-их година, пружа обиље доказа о цивилним жртвама у Камбоџи.

Такође, ови документи нуде и мноштво доказа о копненим нападима на ову земљу. Америчке трупе су бомбардовале, гађале из хеликоптера, палиле и пљачкале села у Камбоџи током све четири године овог „малог“ и прљавог рата.

Савршен израз америчког милитаризма

О овим нападима до сада се само изнимно ретко писало у америчкој штампи. Они остају тајна и за највећи део америчких историчара.

Војни досијеи и разговори са преживелима из Камбоџе, са америчким војним особљем, као и Кисинџеровим људима од поверења, показују да се казне избегли не само одговорни у Белој кући већ и амерички официри на терену.

Ова политика замаглила је стварне последице сукоба у Камбоџи, као што је омогућила неконтролисана убиства цивила у америчком „рату против тероризма“, од Авганистана и Ирака, све од Сирије и Сомалије.

„Заправо, ову линију можете пратити све до данас“, тврди Грег Грендин, аутор књиге „Кисинџерова сенка“.

Кисинџер је прави творац ове политике, додао је Гендин: „Оправдања за илегално бомбардовање Камбоџе постала су путоказ за америчке нападе беспилотним летелицама, као и за `вечни рат`. То је савршени израз америчког милитаризма.“

Кисинџер сноси непосредну одговорност за нападе у Камбоџи, у којима је убијено чак 150.000 цивила, сматра Бен Кирнан, бивши директор Програма за истраживање геноцида на Универзитету Јејл.

То је, отприлике, шест пута више од броја цивила за које се сматра да су погинули током првих 20 година америчког „рата против тероризма“, у ваздушним нападима у Авганистану, Ираку, Либији, Пакистану, Сомалији, Сирији или Јемену.

Процењује се да су потези Кисинџера продужили Вијетнамски рат и и да су омогућили геноцид у Камбоџи, Источном Тимору и Бангладешу, као и да су подстакли распламсавање грађанских ратова на југу Африке.

Кисинџер је непосредно управљао извођењем државних удара у Чилеу и широм Латинске Америке. Све у свему, он је, како тврди „Интерсепт“, одговоран, директно или индиректно, за смрт око три милиона људи.

Најинтензивнија ваздушна кампања у историји

Кисинџер је деценијама отворено лагао о својим злочинима у Камбоџи.

Године 1973, током саслушања у Сенату, Кисинџер је подржао захтев да документи о нападу на Камбоџу задрже ознаку тајности.

„Желео бих да разјасним да то није било бомбардовање Камбоџе“, изјавио је тада, „већ бомбардовање Северног Вијетнама у Камбоџи.“ Докази из америчке војне евиденције и сведочења очевидаца директно противурече Кисинџеровој тврдњи.

У књизи из 2003. „Крај рата у Вијетнаму“, Кисинџер је проценио да су напади на Камбоџу проузроковали 50.000 цивилних жртава. Документи до којих је дошао „Интерсепт“ показују да је ова процена дословце измишљена.

У стварности, америчко бомбардовање Камбоџе спада међу најинтензивније ваздушне кампање у историји. Између 1965. и 1973. године на Камбоџу је извршено више од 231.000 напада бомбардерима.

Између 1969. и 1973. године, док је Кисинџер био саветник за националну безбедност, амерички авиони бацили су најмање 500.000 тона експлозива. Током целог Другог светског рата САД су на Јапан бациле око 160.000 тона.

Пуцајте на све што се креће

Све је почело у децембру 1970, када је Никсон позвао Кисинџера. Транскрипт овог разговора је сачуван. Никсон му је тада рекао: „Желим да све што може да лети уђе унутра (у Камбоџу)! Скини ми их са д**eта. Желим да гађају дословно све.“

Свега пет минута касније, Кисинџер је телефоном позвао генерала Александра Хејга и пренео му заповест. „То је наређење,“ додао је Кисинџер, „то мора да се уради. Пуцајте на све што лети, на све што се креће.“

Две године раније, Никсон је победио у Белој кући обећавајући да ће окончати амерички рат у Вијетнаму, али, уместо тога, он је проширио сукоб на суседну Камбоџу.

Верујући да Конгрес не би одобрио напад на неутралну земљу, Кисинџер и Хејг су, неких месец дана након што је Никсон преузео дужност, почели да планирају операцију скривену од очију америчког народа, од Конгреса, па чак и од високих званичника Пентагона.

„Моћ је врхунски афродизијак“

За ове операције уведене су кодиране поруке и двоструки системи евиденције, који су нападе у Камбоџи приказивали као нападе на Јужни Вијетнам. Пуковник Реј Ситон је листу мета сваког јутра доносио на одобрење директно Кисинџеру. При томе, пуковник је мењао координате, заобилазећи ланац командовања. Аутентични документи о нападима су спаљени, а фалсификовани подаци су достављани Пентагону.

Коначно је Кисинџер, који је наставио да служи као државни секретар у администрацијама председника Никсона и Џералда Форда, 1973. добио Нобелову награду за мир и 1977. председничку медаљу слободе. Током наредних деценија, он је наставио да саветује председнике САД, од којих је последњи Доналд Трамп. Служио је у бројним корпоративним и владиним саветодавним одборима, а постао је аутор читаве библиотеке књига о историји и дипломатији.

Захваљујући комбинацији немилосрдне амбиције, своје вештине са медијима и јединственој способности да сакрива истину, Кисинџер је постао „најславнији амерички дипломата 20. века“. Чак и из афере „Вотергејт“, која је 1974. довела до пада Никсона, Кисинџер је изашао неозлеђен. Током живота, примећује овај лист, он је успеђно следио мото: „Моћ је врхунски афродизијак.“

Кисинџер је био главни архитекта америчке ратне политике у југоисточној Азији, који је, заједно са Никсоном, одговоран за нападе у којима је убијено, рањено или расељено на стотине хиљада људи.

Осим тога, овај двојац је толико дестабилизовао Камбоџу да ју је 1975. преузео Пол Потов покрет Црвених Кмера.

Свргнути монарх Камбоџе принц Нородом Сиханук је 70-тих година рекао: „Постоје само два човека одговорна за трагедију у Камбоџи: Никсон и Кисинџер.“

Флагрантне лажи

У књизи „Суђење Хенрију Кисинџеру“ из 2001. године аутор Кристофер Хиченс затражио је да Кисинџер кривично гони због „ратних злочина, злочина против човечности и кривичних дела против општег и међународног права, укључујући и заверу да се почини убиство, киднаповање и мучење“, и то „од Аргентине, преко Бангладеша и Чилеа, све до Источног Тимора, Лаоса или Уругваја.“

Хиченс посебно истиче Кисинџерову улогу у Камбоџи: „Кампања бомбардовања,“ написао је он, „почела је са потпуном свешћу о њеним последицама по цивиле и са флагрантним лажима Кисинџера.“

Неки су покушали да оду корак даље. Питер Тачел, активиста за људска права из Аустралије, поднео је захтев за хапшење Кисинџера у Лондону, у складу са Женевским конвенцијама из 1957. године. У свом захтеву он наводи да је Кисинџер „био саветник за националну безбедност председника САД од 1969. до 1975. и државни секретар САД од 1973. до 1977, те да је за све то време наручивао и подржавао ратне злочине у Вијетнаму, Лаосу и Камбоџи.“

Судија Николас Еванс одбацио је његов захтев, уз објашњење да „тренутно“ није у стању да састави „прецизну оптужницу“.

Тачел је потом покушао да заинтересује међународне хуманитарне организације за случај Кисинџер, али оне то „нису виделе као приоритет“. Безуспешно је покушао да анимира и америчке групе за људска права.

Кисинџер је за рат у Камбоџи окривио трупе Северног Вијетнама и герилце из Јужног Вијетнама, који су, наводно, користили ову земљу као логистичко средиште.

Чњенице говоре другачије. Између 1962. и 1969, влада Камбоџе је забележила 1.864 повреде граница, 6.149 повреда ваздушног простора од стране америчких и снага Јужног Вијетнама, као и скоро 1.000 цивилних жртава.

За Никсона и Кисинџера, Камбоџа је била само споредна представа: мали, скоро приватни рат, вођен у сенци много већег сукоба у Вијетнаму.

Међутим, за цивиле у Камбоџи рат је био стварни ужас. Ни деценијама касније преживели не разумеју зашто је толико много људи осакаћено или убијено.

Они нису имали појма ни да су њихове патње  дело човека који се одазива на име Хенри Кисинџер. Он је тада имао планове да постигне „часни крај рата у Вијетнаму“, и то путем ширења, ескалације и продужавања сукоба.

Од Вијетнама и Камбоџе све до Сирије и Јемена

Истраживање из 2020, о догађајима после 11. септембра, открила је да је већина америчких злочина против цивила остала неистражена. У оним случајевима који су доспели под лупу јавности, према истраживачима Центра за цивиле у сукобу и Института за људска права из Колумбије, амерички истражитељи су потпуно игнорисали цивиле, „озбиљно угрожавајући спровођење истрага.“

Током последње две деценије, групе за људска права су документовале систематска убијања цивила, пропусте у одговорности, као и потпуни изостанак процесуирања криваца. Министарство одбране није заинтересовано ни за случајеве у којима су коришћени дронови, а још мање за одговорност главних архитеката америчких ратова у 21. веку, попут ратова у Либији, Сомалији, Сирији или Јемену.

Могућност да Министарство одбране истражи догађаје у Камбоџи од пре 50 година практично не постоји. Педесет година касније, чак и они напади које је америчка војска потврдила, игнорисани су или заборављени, бачени на ђубриште историје.