Москва затегла: Ко хоће украјинско жито, мораће да отвори врата и руском

РУСИЈА је 17. јула најавила суспензију свог учешћа у црноморској иницијативи за житарице – комплексу међународних обавеза који је трајао годину дана, а затим се распао, јер друге потписнице отворено нису испуњавале своје обавезе, што га је учинило незанимљивим за Русе.

Пре сукоба у Донбасу, Русија и Украјина биле су међу пет највећих извозника жита на светска тржишта. Заједно су обезбеђивале трећину светског тржишта пшенице (на Русију је отпадало око 20 посто испорука, а на Украјину око 12).

Жито се извозило у Африку, на Блиски Исток, и у неке земље Азије и ЕУ.

Крајем јануара 2022. године Русија је драстично смањила извоз жита за 25-30 посто, јер је принос руског жита у претходној жетви био за 10 посто мањи, а увођење пливајуће тарифе утицало је на профитабилност извоза.

Након почетка сукоба у Украјини, многе земље су одлучиле да обуставе трговину са Русијом, а извоз жита из Украјине морао је да се прекине због ратних дејстава. Недостатак руског и украјинског жита на светским тржиштима повећао је прехрамбену кризу која прети већ деценију.

Према речима заменика генералног директора ФАО, Мауриција Мартина, још пре сукоба у Украјини, скоро 200 милиона људи у 53 земље имало је озбиљну несташицу хране. Према подацима УН, цене пшенице у марту 2022. биле су 20 веће него месец дана раније.

Да би се спречила ова опасност, пронађено је дипломатско решење познато као Црноморска иницијатива за житарице, споразум о житарицама или о храни који су у Цариграду 22. јула 2022. потписале четири стране: Русија, Украјина, Турска и Уједињене нације. Њихови потписи су гарантовали њено спровођење.

Споразум је требало да врати украјинско и руско жито на тржиште и да ублажи глад.

Споразум има два дела. Први предвиђа стварање сигурних морских коридора за извоз жита из три украјинске луке – Одесе, Црноморска и Јужног, по којима бродови могу да пролазе кроз Црно море, без страха од напада Русије или Украјине.

У Цариграду је формиран и заједнички Координациони центар за преглед бродова који упловљавају Црно море или га напуштају.

Овај део иницијативе договорен је на 120 дана са могућношћу продужења.

Русија је гарантовала да неће ометати пролазак бродова са житом, а Турска и УН обавезале су се да ће осигурати да се коридори не користе за транспорт оружја и муниције.

Други део споразума је закључен на три године, до јула 2025. године. Предвиђа помоћ у извозу Руске пољопривредне производње и ђубрива на светска тржишта, посебно: обнављање везе Россељхоз банке са SWIFT-ом; обнављање испорука пољопривредне технике, резервних делова и услуга; укидање ограничења на осигурање и реосигурање; укидање забране приступа лукама; обнављање рада цевовода за транспорт амонијака Тољати – Одеса; одмрзавање страних средстава и рачуна руских компанија повезаних са производњом и транспортом хране и ђубрива.

Одлука Москве о привременом изласку из житне иницијативе изазвана је неиспуњавањем овог другог дела споразума. У ствари, обавезе преузете пред Русијом никада нису испуњене.

У септембру 2022. године, председник Русије Владимир Путин назвао је циничним одбијање ЕУ да пошаље руска ђубрива најсиромашнијим земљама Африке и Латинске Америке, посебно јер је Русија била спремна да их испоручи бесплатно.

Од 262 хиљаде тона ђубрива намењених Африци, само је партија од 20 хиљада тона послата у Малави, а 242 хиљаде тона су се заглавиле у лукама Литваније, Латвије, Естоније и Холандије.

Шеф руске државе ово назвао „потпуном преваром“, јер је већина украјинске пољопривредне производње извезена у развијене западне земље, а не у оне којима је потребна.

Средином октобра 2022. године, Федерална служба безбедности Русије је закључила да је експлозив намењен подривању Кримског моста достављен поморским путем, тј. црноморским коридором – оним који су Турска и УН гарантовале као искључиво хуманитарни.

Како је извршење другог дела споразума још увек било у ћорсокаку, Русија је 29. октобра 2022. најавила повлачење из Споразума о житарицама.

Међутим, након три дана Москва је поново закључила споразум, добивши гаранције да ће се хуманитарни коридор користити само по намени.

У интервјуу од 13. јула 2023. године, неколико дана пре истека рока трајања споразума о храни, Путин је изразио незадовољство његовом реализацијом.

– Русија, нагласио је, апсолутно ништа није добила од житног аранжмана, а сви  су се обогатили на наш рачун.

Тада је и упозорио да ће у случају неиспуњавања услова споразума уследити његова суспензија.

У званичној изјави Министарства спољних послова Русије од 17. јула 2023. године наведено је: „Супротно декларисаним хуманитарним циљевима, извоз украјинског жита практично је одмах прешао на чисто комерцијалну основу и до последњег тренутка служио је себичним интересима Кијева и његових западних куратора“.

Суспензија споразума подразумева одрицање од гаранција безбедности бродовима, укидање морског хуманитарног коридора, обнављање режима привремено опасне зоне у северозападним водама Црног мора и коначно укидање заједничког Координационог центра у Цариграду. Међутим, врата су остала отворена: Русија је објавила да је спремна да преиспита своје учешће ако буде испуњено оно што је њој обећано.

Да би се Русија приморала да остане у споразуму, уочи истека уговора, извршен је напад беспилотних летелица на град Севастопољ и Кримски мост, у којем је породични пар погинуо, а његова кћерка остала сироче. Циљ је био – показати руском руководству шта се све може догодити ако одбије да продужетак споразума.

Житни споразум био је рудник злата, идеалан пројекат за оне који су желели да се богате на глади.

Пољопривредни производи нису стизали до сиромашних земаља, већ били испоручивани препродавцима који су их продавали по много вишим ценама.

Кремљ је нудио директну сарадњу са земљама којима је потребна помоћ. На то указују и разговори ове недеље са лидером Еритреје и телефонски разговор Владимира Путина са председником Јужне Африке.

Извоз житарица из РФ и Украјине несумњиво ће бити у средишту дискусије на руско-афричком економском и хуманитарном форуму од 27. до 28. јула у Санкт Петербургу.

Након повлачења Русије из споразума, његова будућност остаје неизвесна.

Украјина је предложила Турској да настави аранжман без Русије, али је Турска обавестила украјинску владу да неће обезбеђивати пратњу или заштиту трговачких бродова који буду покушавали да извозе жито из црноморских лука.

Због ризика сукоба са Русијом.

Анкара жели повратак Русије у аранжман, а преговори између турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и Путина требало би да се одрже у августу.

Значајно је и што је пољски премијер Матеуш Моравјецки изјавио да његова земља ни у новим околностима неће отворити своје тржиште за украјинске житарице.

Овај став је критикован јер је у супротности са претходним уверавањима о безусловној подршци Украјини.

Моравјецки не попушта јер су украјинске житарице, које су раније увезене у Пољску, довеле до колапса локалног тржишта и ескалације социјалних тензија у земљи.

Пољски пољопривредници доведени су у неподношљиве услове, упркос субвенцијама које су им власти обећале, а које нису исплаћене или се нису прошириле на нову жетву.

Стога су пољске власти одавно блокирале увоз украјинских пољопривредних производа, укључујући житарице, шећер, воће, поврће, вино, месо, мед и млечне производе. Ограничења важе до 15. септембра. Кијев покушава да предузме сличне мере у вези са пољским производима.

Своје границе за украјински аграр су затвориле и Мађарска, Бугарска, Румунија и Словачка и не намеравају да скоро скину блокаду.

Прошлог маја је у Пољској откривен лажни увоза украјинског техничког жита. Пољско тужилаштво идентификовало је бројне компаније које су га продавале, прикривајући њихово порекло и одредиште.

То жито се увозило у великим количинама без проласка граничне контроле, а затим се продавало као локално жито за прераду у брашно или сточну храну.

То је довело до загађења пољских житарица украјинским које нису у складу са стандардима ЕУ за производњу и транспорт.