МОСКВА: За Гаспром прихватљив Турски ток преко Србије

Блокирање пројекта „Турски ток” било би озбиљна грешка, јер би ове количине гаса отишле на друга тржишта, уместо у Европу, којој је гас неопходан, што потврђују и подаци према којима је последњих месеци забележен нагли раст извоза гаса у Европу – за око 11 одсто, поручио је на Валдаи конференцији у Берлину, Алексеј Милер, први човек руског гасног гиганта „Гаспрома”.

– Када смо одлучили да напустимо пројекат „Јужни ток”, било је много спекулисања да нисмо хтели да се држимо трећег енергетског пакета. То су бесмислице. Ми врло добро познајемо европска правила и знамо како „Гаспром” може да ради у његовим оквирима, рекао је он.

Када је у питању „Турски ток”, „Гаспрому” се, каже Милер, често поставља питање да ли је спреман да уложи у нове капацитете (надаље од Грчке преко Македоније, Србије, Мађарске…).

– Сада су се појавиле идеје за изградњу веза између Србије и Баумгартена, највећег европског складишта гаса. Уколико смо позвани, размотрићемо такве пројекте. Може се догодити да ћемо учествовати, уколико је то за нас корисно. „Гаспром” ће радити искључиво у складу са Трећим енергетским пакетом, поручио је Милер.

У „Гаспрому” су оптимистични да тренутна политика ЕУ може да се коригује, те да је поверење нарушено, али да се надају да ће бити повраћено.

– „Гаспром” остаје важан снабдевач. Ништа не може да поремети чињеницу да су Русија и Европа енергетски партнери. Руски гас ће остати незаменљив елемент европског енергетског тржишта. Чак и са свим препрекама, наш удео у европском снабдевању расте.

Тржиште гаса је, објаснио је он, тренутно изузетно нестабилно.

То се објашњава тренутним нивоом цена, као и празним складиштима. Осим тога, потрошачи су разумели ризике транзита преко Украјине и спремају се за наредну зиму.

– Цене у трећем кварталу ове године вероватно ће бити ниже него у другом, али за четврти квартал предвиђамо више цене него у другом и трећем кварталу – каже Милер и додаје да је фер цена гаса најозбиљније питање, те да је свестан да се „Гаспром” обично криви за одређивање различитих цена гаса на различитим тржиштима.

– Слушамо како би европско тржиште требало да има изједначене цене. То је немогуће, јер је тржиште подељено. Цене зависе од енергетског микса у свакој земљи, од тога колико су компаније одговорне за енергетску сигурност на сваком тржишту. Немачке цене су међу најнижима, каже он.

„Гаспромова” цена чини 45–50 одсто финалне цене. Остало су марже. Потрошачи морају да знају да „Гаспромова” цена чини само половину коначне цене, тврди Милер.

Тагови: Алексеј Милер, Гаспром, Русија, Турски ток