Министарство спољних послова Руске Федерације поводом обиљежавања 70. годишњице побједе над фашизмом израдило је опсежан документ назван „Неонацизам – опасна пријетња људским правима, демократији и владавини права“ у којем је, у оквиру анализе европских земаља, обухваћена и Хрватска која је прозвана због нетоларанције према Србима.
Руси између осталог наводе да је „агресивни национализам, етничка и вјерска нетолеранција усмјерена првенствено против највеће мањинске групе, Срба, чији се број од 1991. смањио за две трећине“, пише Слободна Далмација.
Позивајући се на податке активиста за људска права, тврде да је у посљедњих 19 година око 30.000 Срба у Хрватској прешло на другу вјеру, односно прихватило католичанство.
„Стручњаци кажу да је главни разлог за то жеља родитеља да спрече малтретирање дјеце у школи на основу њихова етничког или вјерског порекла“, наводи се у документу.
Руски аналитичари истичу и да се Срби у Хрватској суочавају с озбиљним административним и другим препрекама у проналаску посла и повратку имовинских права.
Набрајају се такође појединачни случајеви ксенофобног вандализма на православним гробљима, скидање ћириличних плоча, уништавање спомен-плоча за жртве усташког логора Јадовно на Пагу као и скрнављење јеврејског гробља из XVI вијека у Сплиту.
У овом документу су Славонија, сјеверна Далмација и западни Срем лоцирани као подручја у којима је посебно јак хрватски национализам.
Наводи се и да је бивши предсједник државе Иво Јосиповић упозорио на узнемирујуће трендове јачања неофашизма и неонацизма у Хрватској пред којима не би требало затварати очи.
Коментаришући тај извјештај, предсједник саборског Одбора за људска права и права мањина Фурио Радин тврди да никад није чуо за податак да је 30.000 Срба прешло на католичанство и да се ради о неоснованим бројкама.
Радин увјерава да Хрватска не може бити прозивана за неонацизам, да постоји „спорадично кокетирања с усташтвом, стадионски национализам, али да генералне оцјене руског МВП-а не стоје“.
Неки од случајева који се наводе налазе се и у опсежној студији „Насиље и несношљивост према Србима у 2014.“, коју је израдила чланица Српског народног вијећа и новинарка Тамара Опачић.
СНВ и Клуб заступника СДСС у Сабору почели су 2013. године евидентирање и праћење таквих случајева, па Опачић наводи да је прошле године забележено 82 примјера етнички мотивисаног насиља, несношљивости и говора мржње против Срба, што је пораст у односу на годину раније.
„За то су криви избори јер десница предвођена ХДЗ-ом као главни политички капитал за повратак на власт користи националистичку реторику која подразумева антисрпску хистерију“, казала је Опачић.
Под лупом Руса се нашао и певач Марко Перковић Томпсон, па се у њиховом извештају оцјењује да непостојање закона против историјског ревизионизма и негирање ратних злочина омогућава хрватским естрадним звијездама да пропагирају усташтво, при чему истичу Томпсонов пример и његово пјевање „Јасеновца и Градишке Старе“, пјесме у којој се величају усташки покољи.
Члан Извршног одбора Хрватског хелсиншког одбора Иво Банац потврђује да у Хрватској, као и другде, има инцидената који су везани за неофашизам, али пита „ко су Руси да прозивају и с којим интересом?“.
Он сматра да закон који би бранио историјски ревизионизам не би смио да буде донесен јер би ограничио слободу говора.
Лист наводи и детаље из студије СНВ-а где се налазе и фотографије и пописи графита нацистичких, фашистичких и усташких симбола и поруке којима се позива на физичко насиље према Србима, у готово свим хрватским градовима, као што су „Србе на врбе“, „убиј Србина“, „Србине сели се“, „кољи Србе“…
Такође је наведено да је највећа концентрација увредљивих графита забележена на улицама Загреба.