Русија би донекле овде само наставила оно што је већ постојало у СССР-у. Наиме, авион типа Јак 38, који је постао део наоружања совјетске војске 1977. године, нажалост, имао је много фалинки. Од 231 изграђеног авиона, 49 је доживело несрећу. Замена за тај несрећни авион требало је да постане Јак 141, али планове су омели распад СССР-а и потоња економска криза. Делује да ипак Русија није била успешна у том сегменту авио-наутике. Чему онда данас интересовање за такав тип авиона?

„Такав авион је од животне важности не само за војну морску флоту, већ и за ваздушне снаге руске војске. Главни проблем савремене авијације се састоји у томе што реактивни ловац мора да има добру писту, а таквих је аеродрома мало и што је још важније, добре писте већ после прве мање бомбе су драстично оштећене и тиме за такав вид авиона неупотребљиве. Са друге стране, авиони који могу да полете из вертикалног положаја, могу да буду камуфлирани у шуми или по пољанама. Такав систем примене војне авијације има бројне предности“, говори за Спутњик војни експерт, капетан прве класе Константин Сивков.

Проблем код употребе тог типа авиона је то што они при вертикалном полетању „једу“ превише горива, а то умногоме ограничава радијус деловања у борбеним условима. Русија је велика држава и стога њена војна авијација мора да има „дуге руке“, односно мора да буде у могућности да далеко стигне.

„Испуњавање борбених задатака авиона ловаца у условима када је писта делимично разрушена, могу да реализују авиони којима није потребна писта дужа од 500 метара“, објашњава за Спутњик извршни директор агенције „Авиапорт“ Олег Пантелејев.

Саговорник Спутњика додаје да су већ сасвим друго питање планови Русије да изгради флоту носача авиона, јер би авиони који могу да полећу из вертикалног положаја тада били исплатива опција.

„Овде би и крстарице које могу да носе авионе такође биле рационално решење, јер су јефтиније од носача авиона“, објашњава Пантелејев.

Другим речима, амерички Ф-35Б је чисто „морски“ авион намењен корпусу морске пешадије. Тај авион за сада се искључиво прави како би био коришћен на десантним бродовима.

Истовремено, према мишљењу Константина Сивкова, за почетак радова на стварању руског еквивалента америчком Ф-35Б, руска морнарица би морала да има нову генерацију бродова.

„Авиони који имају могућност вертикалног полетања, односно слетања, могу да буду смештени не само на носачима авиона. На пример, танкер би могао такође да послужи у те сврхе, ако би имао монтажну рампу, односно писту. Својевремно, у совјетско време, постојали су такви пројекти“, објашњава Сивков.

Можемо, ако пожелимо

Након свих тих констатација, јасно је да је за конструисање и израду флоте таквих авиона неопходно заиста много новца и других ресурса. Разрада свих пројеката и сама изградња авиона Ф-35Б износи вртоглавих 1,3 трилиона долара, а на конструисању су учествовали стручњаци из неколико земаља.

Стручњаци кажу да би за израду авиона који би реално могао да се супротстави Ф-35Б, требало решити много различитих проблема и задатака, између осталог направити нову генерацију авио-наутичких система. Руска авиоиндустрија то може, тим пре што се много тога може преузети са авиона пете генерације Су-57. Један од најскупљих задатака могла би да буде израда нових мотора.

Русија може да приступи изградњи носача авиона у догледној будућности. Министарство одбране је раније саопштило да се између 2025. и 2030. године може појавити тешки носач авиона типа 23000 „Шторм“. У међувремену, руска морнарица би требало да постане богатија за два универзална десантна брода „Прибој“, са којих би авиони могли да полећу вертикално.