МОСКВА: Русе не доносе роде, а неће ни сурогат мајке

Државна дума разматраће нацрт закона о забрани сурогат мајчинства. Аутор иницијативе Антон Бељаков сматра да је непостојање државне контроле у сфери тих услуга у Русији довело до комерцијализације и репродуктивног туризма. Иницијативу је подржала и сенаторка Јелена Мизулина која услугу сурогат мајчинства изједначава са трговином људима.

Имајући најпре позитивне аргументе у виду, шефица Комитета Државне думе за питања жена и деце Јелена Мизулина сматра да не би требало у потпуности забранити сурогат мајчинство, већ да је неопходно ту сферу услуга више контролисати и правно регулисати. Стога ће 24. априла у Државној думи сви аспекти тог питања бити детаљно размотрени.

У том смислу наводе се и негативни примери из праксе и бројне рупе у руском законодавству који за сада постоје, а које би требало конкретније дефинисати. На пример, један од тих проблема је и то што се дешава да када се дете роди, ни биолошки родитељи из неког разлога не желе да га узму, а ни сурогат мајка, па тако из најбоље намере долази до великог проблема и дете остаје сироче на терету државе.

Аутор иницијативе Антон Бељаков сматра да је непостојање државне контроле у сфери тих услуга у Русији довело до превелике комерцијализације те услуге и чак до репродуктивног туризма, када парови са Запада користе услуге руских сурогат мајки. Међутим, шефица Центра за планирање породице и репродукцију Јевгенија Балашова на конференцији за штампу, која је тим поводом одржана у Москви, подвукла је да иако такозвани медицински туризам јесте врло уносна делатност, сурогат мајчинство никако не би смело да се посматра као део те делатности.

Балашова наводи чак да је у пракси ситуација нешто другачија, да заправо руски парови одлазе у Украјину и Белорусију како би нашли сурогат мајку. Оно што, међутим, странцима јесте интересантно у Русији то су донаторски програми, где жена даје своје јајне ћелије паровима који не могу да имају децу, али да се тај програм апсолутно разликује од сурогат мајчинства.

„На пример, код жена у Грчкој, Италији и Турској репродуктивни период се раније завршава и њима је неопходна јајна ћелија. Ове жене су способне да изнесу трудноћу, али јајну ћелију ’позајмљују‘ од жена из словенских земаља. Овде говоримо о програму вештачке оплодње, а не о сурогат мајчинству“, објашњава Балашова.

На ту тему говорио је и Владислав Мељников, директор Европског центра сурогат мајчинства из Москве, који је подвукао да су раније Индија и Тајланд традиционално биле земље познате по јефтином репродуктивном туризму, али не и Русија.

„Хиљаде људи су постали родитељи захваљујући јефтиним програмима и ниским надокнадама које су плаћали самим сурогат мајкама. То је у азијским земљама коштало укупно око 8.000 долара, а у Русији најјефтинији програм и надокнада мајци износе бар 18.000 долара. Данас постоји још земаља где је та метода легална и значајно јефтинија него у Русији“, категоричан је Мељников.

Такође, експерти кажу да је због недоречености руског закона по том питању, сурогат мајка у реалности фактички обесправљена. На пример, питање здравља сурогат мајке није правно заштићено, а постоји и низ других питања која се стихијски решавају. Технологија сурогат мајчинства обезвређује значење и вредности материнства, каже за Спутњик Ирина Силујанова, шефица Катедре биомедицинске етике Руског националног медицинског универзитета.

„Постоји документ ’Основе друштвене концепције Руске православне цркве‘, где је изражен негативан став према тим технологијама, међу којима је и вештачка оплодња. Ми као православно друштво подржавамо тај став који је заснован на чињеници да још не постоје научна истраживања која потврђују да су те медицинске технологије потпуно безбедне по здравље детета, које се рађа вештачким путем“, објашњава свој став Ирина Силујанова.

Практично у свим земљама је забрањена комерцијализација те услуге, односно сурогат мајка не сме да добије или тражи новац за своје услуге, већ би на тај корак требало да се одлучи из хуманих разлога. На пример, у Великој Британији сурогат мајка може да буде блиска рођака једног од биолошких родитеља. У оним државама где је услуга сурогат мајчинства правно дозвољена, постоји низ врло стриктних закона, односно ограничења. У неким државама, као што је на пример Холандија, забрањено је рекламирати и пропагирати те услуге.

У нацрту закона, који ће разматрати стручњаци и широка јавност, а који је припремила експертска група Комитета за питања жена и деце, такође постоји члан који се односи на ограничења методе сурогат мајчинства, односно на забрану комерцијализације те услуге. Нацрт закон предвиђа да сурогат мајка може да постане само блиска рођака једног од супружника. Такав приступ аутоматски укида многе недоумице, да ли жена пристаје да носи трудноћу за друге људе због новца, сматра Јелена Кудрјавцева, уредница научне рубрике листа „Огоњок“.

„Нека традиционална друштва то питање у старту сматрају неприхватљивим. Али чињеница да ће се у нашем друштву сад покренути полемика на ту тему, већ је позитиван знак. Вреди саслушати све стране и схватити шта је то што руско друштво жели и како се осећа поводом тог питања, па након тога ту сферу конкретније правно регулисати“, каже за Спутњик Кудрјавцева.

Такође, постоји предлог да би будућа сурогат мајка требало да прође контролу саветодавног тела које би радило у оквиру поликлиника, а то тело би чинили лекари, социјални радници и представници религијских организација. Осим тога, жеља експерата из Комитета за питања жена и деце јесте да се остваривање те услуге убудуће изводи само у државним, а не у приватним клиникама, као што је до сада случај.

Експерти сматрају да досадашње рупе у законодавству остављају могућност да на крају само дете буде жртва неодговорности одраслих, зато би законом требало уредити ту сферу тако да ни сурогат мајка ни биолошки родитељи не могу једни друге да уцењују.

Они који здушно заговарају методу сурогат мајчинства сматрају да се жене не одлучују на такав корак само због новца, већ најпре да би помогле. Без обзира на хумане побуде, ипак у пракси долази до проблема, између осталог јер досадашњи закон прво сурогат мајци даје сва права на новорођенче током 72 сата након порођаја. Тек када се она званично одрекне бебе коју је родила, биолошки родитељи могу да озваниче своје родитељско звање. Додуше, они не морају да пролазе стандардну процедуру усвајања, већ могу једноставно код матичара да региструју дете.

Присталице сурогат мајчинства наводе неколико аргумената, а на првом месту је да се на тај начин паровима који физички нису у могућности да изнесу трудноћу омогући да ипак добију дете. Захваљујући сурогат мајци, биолошка мајка- жена, која није могла да изнесе трудноћу, може да се оствари у улози мајке. Даље, још један од аргумената је да дете рођено на тај начин генетски припада својим биолошким родитељима и то омогућава да и законски тако буде третирано. Можда најважнији аргумент „за“ је то што се на тај начин плод развија у здравом телу и то смањује шансе да дође до некаквих аномалија и природног прекида трудноће.

Постојећи руски закон каже да сурогат мајка може да постане жена која већ има минимум једно дете и која нема више од 35 година. Такође, неопходан услов је да је физички и психички здрава.

Сурогат мајчинство је репродуктивни метод при учешћу три или две особе, односно биолошких родитеља оца и мајке, а понекад само оца, и сурогат мајке. Дете би на крају процедуре и трудноће требало да добију биолошки родитељи. Генетски, односно биолошки родитељи би требало да се сматрају родитељима детета, без обзира што је трудноћу носила сурогат мајка. Уз помоћ генетског материјала биолошког оца у лабораторији долази до оплођавања јајне ћелије биолошке мајке (а понекад и мајке донатора), а потом сурогат мајка носи трудноћу и рађа дете.

Тагови: Антон Бељаков, Русија