Русија би могла да се укључи у пројекат „Посејдон“, који подразумијева изградњу гасовода по дну Црног мора до Грчке и даље до југа Италије, а Атина и Рим подржавају уписивање ове маршруте на гасну мапу Европе, саопштио је предсједник управе „Гаспрома“ Алексеј Милер на састанку с предсједником Русије Владимиром Путином.
Милер је Путина подсјетио да је прошле седмице руски гасни холдинг потписао меморандум о разумијевању у вези са транспортом гаса из Русије у Јужну Европу новом маршрутом, објавио је „Спутњик“.
Документ су потписали и извршни директор италијанске компаније „Едисон“ Марк Бенајун и главни извршни директор грчке компаније ДЕПА Теодорос Кицакос.
Милер је навео да меморандум подразумијева давање техничко-економске процјене до краја ове године.
Пројектом „Посејдон“, који су својевремено разрадили Грци, Италијани и Французи, било је предвиђено да се 12 милијарди кубних метара азербејџанског гаса из Грчке дном Јонског мора преноси на југ Италије.
„Гаспром“ озбиљно разматра могућност укључивања у ову пројектовану маршруту која конкурише пројектима Јужног гасног коридора – Трансанатолијском и Трансјадранском гасоводу који, према плану, треба да споје Азербејџан /а можда и Туркменистан и Иран/ с Грчком, Италијом и низом балканских земаља кроз Турску.
„Спутњик“ наводи да је, географски гледано, „Посејдон“ погоднији јер је пут гасовода дном Црног мора краћи и директнији од оног који би водио преко турског копна.
У реализацији новог пројекта планирано је коришћење пројекта „Интерконектор“ Турска – Грчка – Италија, који је један од елемената „Јужног тока“.
– Одржао сам састанак с министром за економски развој Италије. Италија подржава овај пројекат. На потписивању је био генерални секретар Министарства иностраних послова Грчке. И грчка страна, и грчка влада такође подржавају овај пројекат – рекао је Милер Путину.
Реализација пројекта „Посејдон“ уз учешће Русије за сада је неизвијесна јер доста тога зависи од политичких питања.
Теоретски, међутим, овај гасовод би могао да буде добра замјена за „Јужни ток“, који је у децембру 2014. године обустављен под притиском Европске уније и САД, наводи „Спутњик“.