
© РИА Новости / Пресс-служба Росатома
Први пут у историји руске, а и светске нуклеарне флоте, капетан једног нуклеарног ледоломца је жена – Марина Старовојтова. До звања капетана Марина је пут крчила равно две деценије.
Марина је у руску флоту дошла још 2005. године, оставивши иза себе професију учитеља руског језика и књижевности. Прво је служила на нуклеарном теретном броду „Севморпут“, да би након реформе флоте почела да ради на транспортним бродовима, паралелно студирајући на Државном универзитету морске и речне флоте. Тамо је 2014. године добила и диплому капетана, што је на неки начин обележило прекретницу у њеној каријери.
„Ишла сам ка овоме дуги низ година… Моје дете, које је сада већ одрасло, разуме да је море мамин живот“, навела је она у интервјуу за руски РТ. Девојкама које можда и помишљају да раде у овој струци, баш на нуклеарним ледоломцима, Марина је поручила да верују у себе и не оклевају на том путу, већ самоуверено корачају ка будућности о којој маштају. „Треба пре свега искрено волети своју професију и не плашити се потешкоћа – оне челиче карактер“, поручила је Марина.
Нуклеарни ледоломац „Јамал“, на коме је Марина провела велики део каријере и остварила свој сан нашавши се коначно за кормилом, саграђен је на Балтичком бродоградилишту у Санкт Петербургу. Први пут ледоломац опремљен двореакторском нуклеарном енергетском инсталацијом испловио је 1992. године, у оквиру пројекта „Арктика“, пише руски портал РБК Лајф. О каквој воденој „звери“ је реч најбоље говоре бројке.
Ледоломац „Јамал“ може се похвалити депласманом од 23 хиљаде тона (то је запремина воде коју он истисне када се спусти у воду), његова дужина износи невероватних 147 метара, а ширина је око 30 метара. Корито брода израђено је од ледираног челика дебљине 48 милиметара, а његова основна намена јесте пловидба водама Северног морског пута и рад у арктичким условима. Навигирати оваквом громадом је изузетно захтевно, али се Марина са изазовом снашла.