МОРАЛЕС ЈЕ ПОСЛЕ ОВЕ ОДЛУКЕ МОРАО ДА ПАДНЕ: Решио да боливијско благо не да странцима већ да народ од њега боље живи!

Изненадни пуч у Боливији у којем је „свргнут“ председник Ево Моралес заправо и није толико изненађење ако се узму у обзир његове изјаве везане за литијум којим ова земља обилује, а који је кључан за производњу батерија за мобилне телефоне, лаптопове и електричне аутомобиле.

Наиме, нереди су настали мање од недељу дана након Моралесове одлуке да поништи уговор са једном од страних компанија за развој налазишта литијума.

Његова одлука од 4.новемра да поништи споразум из децембра 2018. године са немачком компанијом АЦИСА (АЦИ Сyстемс Алеманиа) уследила је након неколико недеља протеста становника регије Потоси који су тражили већу добит од експлоатације литијума.

Већ 10. новембра Моралес је био приморан да после 14 година поднесе оставку, а након што је врховни заповедник оружаних снага од њега тражио да „одступи“ са места председника.

Названа по једном од градова на највишој надморској висини на свету Потоси, ова регија крије између 50 и 70 одсто светских резерви литијума који се налази испод исушеног сланог језера Салар де Ујуни. Површина му је око 10.000 квадратних километара.

Према подацима америчког Геолошког завода, само испод овог исушеног језера лежи око 9 милион атона литијума, или око четвртине светских резерви. Истоврено, Светска банка прогнозира да ће потражња за овим најлакшим металом да расте вртоглаво па ће се удвостручити већ 2025, док ће достићи 1.000 одсто данашње потражње до 2050. године. Због сцега овога, литијум се назива и нафтом 21.века.

Овај Моралесов потез отворио је врата или новим преговорима о споразуму који би становницима овог региона донео већу добит или директној национализацији боливојске индустрије вађења литијума.

У том правцу су биле и Моралесове изјаве да је „влада одлучна у намери да индустрализује земљу и да је уложила много како би се литијум прерађивао у Боливији, а извозио у готовим производима као што су батерије“. Према проценама многих аналитичара, управо тај став га је коштао фотеље.

Истовремено са све чешћим изношењем тезе да „боливијски литијум припада народу Боливије а не страним компанијама“ креће и медијски рат против Моралеса.

Тако су темељи за његово рушење постављени неколико месеци пре његовог свргнућа када је Моралес представљен као „непријатељ животне средине“ кроз приче да Боливија не ради ништа по питању шумских пожара који су девастирали Амазонију, упркос фотографијама на којима се председник Боливије видео у пртвим редовима гашења.

Дакле, Моралес тако постаје „непријатељ екологије“ упркос најави да ће се производња електричних аутомобила, кључним за смањење ефекта стаклене баште, покренути баш у Боливији.