Моџтаба Хамнеи, син свог оца: Човек који је изгубио све, а наследио државу и рат

© Iran state TV via AP/Tanjug

Из рата у ком је изгубио целу породицу, из живота у сенци једног од најмоћнијих људи на Блиском истоку – изашао је човек који је наследио целу државу. Моџтаба Хамнеи, син убијеног врховног вође Алија Хамнеија постао је нови чувар Исламске Републике у тренутку када се Иран налази у рату, а његова сопствена биографија већ личи на трагичну хронику породице која је платила цену власти и то због недопадања Западу.

Његова лична прича, испуњена и губицима и богатством породице Хамнеи, открива колико је овај избор више од обичне политичке одлуке. Син, супруг и отац чије је родитеље, супругу и сина убила израелско-америчка ракета, није наследио само очево име и државу, већ и рат. И тај рат је преко ноћи постао његова судбина.

Док су ракете падале по иранским војним базама, ракетним складиштима и деловима нуклеарног програма, Скупштина експерата донела је одлуку: човек који је три деценије деловао из сенке постао је нови врховни вођа Исламске Републике и наследник једног од најмоћнијих људи Блиског истока.

Сада Техеран, али и читав Иран Моџтабу Хамнеија слави гласно, иако су до јуче о њему говорили тихо. Не зато што је био безначајан, већ управо супротно: формално без функције, али са приступом самом врху власти, у дипломатским круговима описиван је као „друга најмоћнија фигура у канцеларији врховног вође“.

У једној америчкој дипломатској депеши из 2008. године назван је „способним и одлучним менаџером који би једног дана могао преузети део националног вођства“.

Тај дан је сада дошао.

Одрастање у револуцији

Моџтаба Хамнеи рођен је 1969. године, десет година пре Исламске револуције у којој је срушена шахова монархија, а на власт дошао ајатолах Рухолах Хомеини. Још десет година ће проћи до Хомеинијеве смрти, када његов отац постаје врховни вођа. Дакле, Моџтаба је одрастао у самом центру система који сада почива на њему.

Иако је формално био само свештеник средњег ранга, Моџтаба је постепено постао један од најважнијих људи унутар режима. Аналитичари су га често описивали као „чувара капије“ унутрашњег круга власти – човека који контролише приступ самом врху. Многи у Техерану сматрали су да је већ годинама играо важну улогу у доношењу кључних одлука, иако се ретко појављивао у јавности.

Током последњих година иранско-ирачког рата служио је у оружаним снагама и тада је успоставио односе са људима који ће касније постати генерали Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) – најмоћније војне структуре у земљи. Те везе сматрају се и темељем његовог утицаја.

Данас, са 56 година он је тај чија је реч у Ирану последња у свим кључним питањима: од нуклеарног програма и спољне политике до закона који регулишу свакодневни живот.

Лондонске виле и милионско богатство

О његовом приватном животу не зна се много. Био је ожењен Захром Абдел, ћерком једног од бивших председника иранског парламента, а према дипломатским изворима, након лечења у једној лондонској клиници, добили су сина. Овај рат однео му је обоје.

Западни медији тврде да је Моџтаба Хамнеи водио живот далеко од аскетског идеала шиитског свештеника. Истрага „Блумберг њуза“ показује да преко мреже офшор компанија поседује 11 луксузних некретнина у северном Лондону, у улици Бишопс авенју – једној од најскупљих улица на свету, познатој као Улица милијардера. Вредност тих кућа процењује се на више од 100 милиона фунти.

Ни њега није заобишла ОФАК-ова рука – Сједињене Америчке Државе су му увеле санкције још 2019. године. Не толико због очигледних, већ, како је то формално наведено, финансијских веза са врхом режима.

Избор Моџтабе Хамнеија многи тумаче као знак да је унутар режима превладала најтврђа струја –  блиско повезана са Револуционарном гардом и безбедносним апаратом. И тако се угасила западна нада да би део иранске политичке елите могао да искористи тренутак нестабилности како би отворио простор за руководство које би било далеко више по вољи Вашингтона и Јерусалима. Али одлука Скупштине експерата је послала другачији поруку: уместо политичког заокрета – континуитет.

Ипак, Моџтабин успон има и дубоку симболику. Исламска Република настала је као револуција против наследне монархије, а ајатолах Хомеини је династије називао „неисламским“. Сада је, међутим, син наследио оца на врху власти.

Међутим, далеко важније и за Иран и за свет је питање шта ће на том врху урадити: изабрати освету, одбрану или жртву?