Моћна немачка економија пада на помфриту – Западни поредак оклизнуо се на кори од кромпира

Украјинска криза најтежи ударац задала је просечном Немцу који ће због недостатка уља на тржишту морати да се одрекне омиљеног прилога – пржених кромпирића. Моћна економија и мотор ЕУ пала је на помфриту, а на кори кромпира, могла би и да се дебело оклизне.

Недостатак украјинског сунцокретовог уља натерао је немачке угоститеље да из својих понуда избаце омиљени производ који ће само у пробраним ресторанима, и по озбиљно високој цени, себи моћи да приуште тек они имућнији гости.

Шта ако после помфира нестане и кобасица

Узрујани Немци у несташици помфрита препознали су љуљање западног поретка и долазак новог, у чијем мраку (и дословном, када стану испоруке гаса) би ова стара европска нација могла да изгуби своје егистенцијалне и духовне орјентире. Шта то говори о Немцима а шта о њиховој економији?

„Заиста не знам како ће сироти Немац навикнут на концепт „хлеба и игара“ све ово преживети и далеко од тога да ликујем над њиховом муком, али заиста живот без помфрита отвара и остале оправдане бојазни – попут оних шта ако се одложи Октобар фест или са тањира нестану чувене кобасице. Велесила која доминантно дискриминише све руско у свом јавном простору, оголила је своју реалну моћ. Можда Немци могу да се одрекну Чајковског али помфита не “, коментарише новинар Михаило Меденица.

Економија пала на прженом кромпиру

Чињеница да је велика и моћна економије Немачке пала на помфриту не треба да чуди, сматра Меденица, јер историјско искуство сведочи да је нација која је не тако давно на ломачама спаљивала књиге као своје највеће непријатеље, научила да плаћа високу цену за своје грешке.

„Ту где је помфрит, где је кромпир највећи проблем -ту нема велике нације. То што Запад чини Русији машући новим и новим санкцијама чини само себи. Русија би преживела и гладна и жедна“.

Русије није на страни правде-она је правда

Коментаришући улогу званичног Берлина у украјинској кризи, Меденица каже да Немачка у екстази проживљава своју нову Кристалну ноћ на коју би, да је жив, и Хитлер био поносан. То није, сматра ни повампирени фашизам, то је апсолутно жив фашизам и лудило невиђених размера у којем не би требало да чуди ако се и руска вотка прогласи непријатељем.

„То што Немачка сада ради, то је оно због чега се Русија данас бори у Украјини и зато кажем да Русија није на страни правде, Русија је правда“.

Запад је оно што ћемо вечерас потрошити

Оног тренутка када се одрекао Бога, Запад је, каже Меденица, пристао на живот вредан помфрита. Године глади, трагичне Ане Цветајеве у руској историји, велика одрациња и жртве за више вредности којима су исписане странице страдања Истока, Западу су непојмљиви.

„Кроз шта су Руси прошли, кроз колико немања и беде, али беде свакојаке осим оне духовне, и преживели су. То је суштинска разлика између Истока и Запада. Недавно сам текст завршио реченицом која најбоље све дефинише: Запад је оно колико ћемо вечерас потрошити да сви виде, а Исток је оно колико ћемо сутра дати да нико не види. Русија и Исток не почивају на материјалном. Исток почива на духовном, на братољубљу. Запад је страна света, Исток је мисао, мудрост и промисао. Зато те санкције заиста ништа не могу Русији“.

Купи-продај

Човек Запада, уверен је Меденица, постоји једино док купује и продаје и то не само храну и материјално већ своју душу и своје животе.

„Запад постоји само на хлебу и играма, а на жртву за веће добро, жртву зарад домовине, он није спреман. Њима је највећа жртва да уместо 100 евра дневно пороше 98. Даље од тога ни случајно“, каже Меденица.