Нашао свој позив
Василије Блажени се, према житију, родио 1469. године у селу Елохово у Подмосковљу у сељачкој породици. Његова мајка дуго није могла да има децу и зато је често ишла код богомољки да моли за дете.
Господ је чуо њене молитве и родила је дугоочекиваног сина на улазу у цркву.
Када је дечак порастао учио је да прави чизме и онда се догодило нешто што је одредило његову даљу судбину. Човек који је продавао хлеб је ушао у његову радионицу и наручио да му направи чизме.
„Желим чизме које ћу заувек носити“, појаснио је он.
„Сашићемо такве да их уопште нећете износити“, одговорио је Василиј. Младић се насмејао, а онда изненада горко заплакао. Касније је објаснио у чему је ствар: трговац неће ни испробати нову обућу, јер ће умрети.
Тако се и догодило, трговац је умро за неколико дана. Момак је и својим комшијама прорицао судбине, на пример, ко не би требало да иде у суседно село јер ће му се воловска кола покварити или ко не би требало да очекује да ће имати добар принос, јер ће га град уништити.
Мајка и отац су све више почели да верују да израда чизама није за њиховог Василија. Када је дечак напунио 16 година напустио је кућу и отишао у Москву, где је почео да се бави прорицањем.
Храбро је осудио пороке људи у престоници, позвао на поштовање хришћанских врлина и аскетски начин живота. И Блажени је увек следио ова правила: зими и лети је био наг и тело му је било осунчано. Живео је од онога што су му давали добри људи.
Василије Блажени угасио пожар
Московљани су брзо навикли на необичног суграђанина, али су у почетку били изненађени његовим поступцима.
Блажени је понекад превртао бокал са квасцем на пијаци. Љути трговци су га много тукли, а касније се сазнало да су призводи били неприкладни за храну. Пекар је признао да је у брашно умешао креду како би тесто било бело и разблаживао квасац водом.
Василије је некада дуго плакао у кућама грешника и љубио зидове.
„Тужни анђели овде живе“, објашњавао је пролазницима. Бацао је камење на куће добрих људи. Тврдио је да су демони у близини тих зидова и да тако не могу ући унутра.
Једном је каменом разбио чудотворну икону Богородице поред Варварских врата. Уверавао је да испод свете иконе вреба ђаво. Ражили су одговор од иконописца који је признао је Богородицу насликао на лику ђавола.
Вест о том случају стигла је до Ивана Грозног који је позвао Василија да дође. Када је дошао на гозбу, пророк је одмах просуо чашу са вином. Изнервирани цар је питао шта то лудак ради. „Желим да угасим пожар у Новгороду„, рекао је Василије.
Након неколико дана се испоставило да је тамо, заиста, био пожар који је уништио пола града, али је на неки необичан начин угашен.
Он је предвидео и датум када ће умрети. На самртној одори га је посетио цар. Слаби старац му је рекао: „Фјодор ће владати“. Тако се и догодило – након што је Иван Грозни умро на трон је дошао његов средњи син.
Ратник, коњаник и мудрац
Народ је сачувао велики број пророчанстава о будућности земље, једно се тицало и владара који долазе на власт.
„У Русији ће владати цар богохулник са брковима као у мачке. Због њега ће људи много патити, али он ће их прославити“. Претпоставља се да је то карактеристика Петра I.
У другој верзији, како се верује, Василије Блажени је видео Јосифа Стаљина: „Он неће жалити ни пријатеље ни непријатеље. У његово време ће се уништавати Божји храмови, а онда ће се поново подизати“.
Старац је касније причао да ће затим доћи још три друга владара. Први – „ратник“ који ће зауставити сиромаштво и ујединити раштркане земље, други – „коњаник“ који ће имати чисту и душу и мисли.
„Употребиће мач против разбојника и лопова. Руски народ ће тријумфовати, али ће бити и оних бесрамних, који ће убити коњаника. У Русији ће многи плакати“, рекао је светац.
Трећи владар – „мудрац“ ће бити пример свима. Окончаће све ратове, а век ће му бити дуг. Тада ће Русија, која је много пропатила, коначно достићи блаженство.
