ММФ спрема нови „загрљај“ за сиромашне земље: То може да буде теже и од дугова

Лепо звучи, али као и до сада, од великих пројеката и обећања испадне јако мало. То ће бити случај и са новим предлогом ММФ-а за спас сиромашних земаља, које ће на крају бити препуштене саме себи, сматра економиста Мирослав Јовановић.

Овај професор Института за глобалне студије Универзитета у Женеви за Спутњик каже да ће „помоћ“ Међународног монетарног фонда само довести до тога да ће се јаз између сиромашних и богатих убрзано повећавати.

Ових дана Светска банка је упозорила на значајан пораст дужничког терета земаља са ниским приходима у свету који је због последица пандемије ковида 19 отишао на рекордних 860 милијарди долара, што је раст од 5,3 одсто у 2020.

Председник Светске банке Дејвид Малпас сматра да тим земљама треба помоћи да достигну одрживије нивое дуга, тим пре што крајем ове године истиче привремено одлагање плаћања дуга које је иницирала Групе 20 великих економија света.

ММФ би да спасава

Међународни монетарни фонд (ММФ) је у исто време изашао са новим предлогом. Његова шефица Кристалина Георгијева добила је подршку Групе 20 за формирање новог Труста који ће омогућити да богате чланице ММФ-а позајме или донирају свој део из новоформираних резерви за хитне ситуације земаља којима треба помоћ.

Таквих угрожених земаља с ниским и средњим приходом које су већ у ММФ-овом Програму за смањење сиромаштва и раст је, како је оцењено, 69. Оне би могле да рачунају на донацију или позајмицу од укупно одобрених 650 милијарди долара из резерви, познатих као Специјална права вучења. Услов да можете да рачунате на та средства је да држава већ има неки аранжман с ММФ-ом и да пристане на реформе за јачање екстерне и унутрашње стабилности.
За оне на просјачком штапу
Може ли ММФ да буде оно што до сада није био – спасилац сиромашних, на то питање Јовановић одговара без двоумљења:
„Ако земља иде у ММФ да тражи паре, или аранжман, то је најгора могућа препорука за успех и функционисане економије те земље. Тамо иде само онај ко је на просјачком штапу, коме нико жив неће да да кредит због тога што му је економија растурена“.
Дођу вам људи са актн ташнама и налив пером и кажу вам – добићете кредит и имате да урадите то, то и то. Нема разговора, сликовит је наш саговорник.
Он истиче да ће раст цена енергената и основних животних намирница, али и нови талас вакцинације највише погодити најсириомашније који немају посла и не могу себи да приуште узимање нових кредита.
Овај професор указује на то како се на Универзитету у Женеви где предаје, дефинише сиромаштво. Узмете целокупно друштво и поделите га по висини доходка од нула до 100. После првих 10 одсто пресечете, то је сиромашно. Тако се, каже, оно дефинише у свкаој земљи, и у Швајцарској и Америци и у Зимбабвеу. Увек су сиромашни оних првих 10 одсто испод осталих, објашњава овај економиста.
Дуг мора да се врати
Коментаришући идеју ММФ-а, каже да је ту питање колико ће се, коме и како делити средства.

На питање шта следи ако већ задужене земље које су се због короне додатно задужиле не могу да врате дуг, он је јасан:
„Дуг мора да се врати. Шта могу да ураде. Или отпис, или нови дугови по страшним каматама, или дуг према ММФ-у који одређује како ће да изгледа економска политика земље дужника, где ће да се смање којекакви издаци – за просвету, здравство,војску… да би добиле тај њихов зајам. Или да се преузме нека актива“.
Наш саговорник подсећа на случај Црне Горе која је једва нашла новог кредитора да би враћала дуг по кинеском кредиту за ауто-пут и тако избегла да остане без дела обале.
Преузимање рудника, концесија на путевима, воодотокова, нафтна поља, је реална опција ако нема отписа дуга или његовог дела, или узимања новог дуга да би био враћен стари.
Суровa правила сиромаштва
То је, како каже, врло сурово, али је тако. При том напомиње да је отпис мало вероватан. Он подсећа да је Немцима после Другог светског рата отписан дуг, али протеклих година не и Грцима, па је помоћ у виду репрограма дуга Атини у ствари завршавала у немачким банкама које су Грчкој олако давале кредите које ће Грци на уштрб своје будућности отплаћивати наредних 50 година.
Каква год помоћ ММФ-а била, она, по мишљењу Јовановића, неће значити да ће сиромаштво већ сиромашних и држава у развоју бити смањено.
„Оно може да га још више повећа и када тако некога притегнете доћи ће до услова за емиграцију. А ако нећете да добијете нови талас миграната, или им отпишите дугове, или им дајте неке нове кредите и све се наставља. А како време пролази тај јаз између богатих и сиромашних се повећава и убрзава“, објашњава Јовановић.

Има нешто труло у…
Он зато сматра да је идеја ММФ-а која добро звучи само скретање пажње са чињенице да је та институција, колико год да располаже новцем, изнутра трула, о чему сведоче афере које је годинама прате. Он подсећа на претходне директоре од Родрига Рата, Штрос Кана, до Кристин Лагард, и сада Кристалине Георгијерве коју управо ових дана прати афера са намештањем позиција држава на Дуинг бизнис листи Светске банке.
„Толико генералних директора, један за другим да не заврши мандат и све њих гони правни систем због којекаквих хохштаплераја, то показује да је нешто потпуно труло у том систему. Јесте то снажна организација, имају они паре, али њено функционисање је црна кутија тако да је за једну земљу најбоље да немају никакву везу са њима“, истиче Јовановић.
Од тих великих пројеката и обећања на крају испадне јако, јако мало, а земље су углавном остављене саме да се муче са својом муком, каже он за Спутњик.