МИТРОПОЛИТ ВЛАДИМИР: Почајевску лавру желе да претворе у мумију у којој нема ништа осим љуштуре

Притисци који се на канонску Православну Цркву у Украјини врше од прошле године попримају све веће размере и постају све подмуклији. Објекат напада, претњи и интрига постала је, као и обично, и Почајевска лавра која се налази у западном делу региона.

Намесник Почајевске Лавре Успења Пресвете Богородице, митрополит Почајевски Владимир говорио је с редакцијом издања Сегодња.ua о ситуацији у вези с једним од највећих духовних центара православних хришћана у Украјини.

— Владико, реците нам нешто о томе шта се сад дешава с Лавром, каква је то одлука Тернопољског обласног савета по којој се може десити да Лавра постане музеј?

— У Велики четвртак света Црква помиње Тајну Вечеру и издајство Јуде који је за 30 сребрњака продао Христа Спаситеља. Ови догађаји су се дешавали пре двадесет векова. Време пролази, али лица и радње остају исти.

Ове, 2015. године на Велики четвртак се десило нешто слично. Посланици обласног савета који себе сматрају хришћанима доносе нехришћанске законе. Они Почајевску Лавру (духовни центар православних хришћана) желе да претворе у историјски музеј, да манастиром не управљају настојатељ и братија, који су 1240. године основали обитељ, већ директор и други туристички водичи који најчешће не верују у Бога.

Како неко може манастир у којем се служи, који су основали и у којем живе монаси да претвори у музеј? Манастир и братија обитељи су духовно жив организам свете Цркве који духовно руководи мноштвом православних хришћана. А данас људи на власти који себе називају хришћанима желе да претворе манастир у музеј, односно у мумију у којој нема ничега осим љуштуре.

Данас неки Лавру покушавају да претворе у оно што им није пошло за руком у време Совјетског Савеза; оно што нису могла да учине «Лењинова деца». И опет, време пролази, а лица и радње остају исти. Шта желе да постану и како се представљају народни изабраници и за који народ се брину видеће се на основу даљих одлука.

Али као што су монаси и православци 60-их година одбранили Лавру и нису предали обитељ у руке безбожних атеиста, тако ни данас монаси и парохијани неће дати обитељ неверујућима на изругивање.

— Испоставља се да неко Почајевску Лавру жели да претвори у музеј? Да ли то значи повратак у СССР?

— Чини ми се да наше локалне власти још увек поштују декрете Лењина и његових помагача и да су ови декрети на њиховом дневном реду. Он је Цркву одвојио од државе, конфисковани су сви храмови. Сва имовина која је припадала Цркви била је предата националним парковима и другим различитим организацијама које нису имале никакве везе с њом. Они су све уништавали и разарали. Мислим да данас ови људи желе да постигну исти циљ. Погледајте како се Почајевска Лавра данас негује захваљујући Покрову Мајке Божије и заступништву преподобног Јова и Амфилохија, захваљујући раду и бризи њене братије. Мислим да они који желе да укључе Лавру у национални парк планирају да све доведу до жалосног и алармантног стања у којем се Црква налазила у годинама Совјетског Савеза.

— Да ли је раније било покушаја да се Лавра претвори у музеј?

— То је дугогодишњи проблем. Након што је Украјина стекла независност и кад је почело побољшање у односима државе према Цркве председници и друга службена лица су издавали указе за повратак Цркви онога што је узео совјетски тоталитарни режим. Тернопољски посланици су 2002. године издејствовали оснивање националног парка без обзира на претходне одлуке и тврдње председника и «убацили» су наш манастир у састав Кременецко-Почајевског државног историјско-архитектонског националног парка. На молбу братије кабинет министра је 2003. године ослободио историјске објекте Лавре од потчињавања националном парку и предао их је законитом власнику – Украјинској Православној Цркви коју представљају почајевски монаси.

Све је то потврђено уговором о бесплатној аренди између Почајевске Лавре и Госстроја на рок од 49 година, до 1. јануара 2052. године. Треба истаћи да је од 60-их година до 2000. године Лавра плаћала закупнину. Тернопољска обласна скупштина је 3. јула 2014. године «оживела» и иницирала је обраћање премијеру с молбом да се уговор анулира и да се објекти Лавре врате националном парку. Тада нису добили одговор на своје обраћање. И ево, скоро годину дана касније, 9. априла 2015. године, у току Страсне седмице, кад се Христова Црква сећа последњих дана земаљског живота Христа Спаситеља, посланици су се поново вратили ранијем.

— Шта мислите, ко има користи од свих ових планова и угњетавања?

— Мислим они који не желе да живе у миру и слози, који се не труде да свој живот граде у складу с Божијим заповестима.

Непријатељ људског рода – ђаво, стално хушка људе једне против других, изазивајући завист, свађе и неслогу. Али Брод Цркве, пловећи таласима овоземаљског мора, носи и Почајевску обитељ која се уздиже као један од јарбола.

— А како се људи у самом граду односе према вама?

— Хвала Богу, наш градић је миран. Становништво је православно, људи живе спокојно и у миру.

— У медијима има много провокација у вези са светињом. Да ли сте их оповргли?

— Давали смо коментаре и интервјуе, али с болом желим да констатујем чињеницу да ниједном наше речи и обраћања нису допрли до јавности, узимане су само неке реченице из нашег говора или је извртан смисао наших убеђења.

— Шта ћете предузети убудуће?

— Желимо да дамо тачне информације нашим сународницима, парохијанима и ходочасницима.

Тагови: Православље, Религија, Украјина, Црква