МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Треба нам се вратити Богу

Митрополит Амфилохије о Божјој љубави, модерној Европи, сукобима у Подгорици и данашњој Црној Гори

У својој недјељној бесједи у Грбавцима покрај Подгорице, 25. октобра ове године, Високопреосвећени митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије говорио је о Божјој љубави али и о многим актуелним темама. Он је у својој бесједи између осталог истакао:

Слаби су људи. Сви смо ми слаби, а погото смо слаби када се одрекнемо Бога као темеља људске доброте и људског достојанства. Бога љубави. Само се љубав, када се дијели, умножава. Тој и таквој љубави учи нас Црква Божија, свети Божји људи и сам Господ. Дај Боже да се та и таква љубав роди у онима који држе власт и у онима који траже да дођу на власт. Зато се ми данас у Црној Гори налазимо пред избором – хоћемо ли обновити своје духовно-морално биће, сваки појединачно? Хоћемо ли обновити Црну Гору и народ Црне Горе духовно и морално на темељима на којима је засновано све што је часно и честито у историји Црне Горе и читавог свијета? Ако то обновимо, ако се томе вратимо, ако се са тим сјединимо, онда има будућности за нас. Онда ће поново Црна Гора бити оно што је била кроз вјекове – примјер не само јунаштва, него и примјер чојства, као што је говорио пети Јеванђелист, Марко Миљанов.

Евро-америчка цивилизација је постала антихришћанска

Осврћући се на дух данашње евро-америчке цивилизације и на недавне сукобе у Подгорици, између режимске полиције и народа, митрополит Амфилохије је између осталог рекао:

Нажалост, сва евро-америчка цивилизација је постала антихришћанска, што значи, бори се и негира основну димензију људскога бића и људскога мишљења. На отимачини се рађало свако братоубиство, и оно од 1941 до 1945, и до данашњега дана. На богомржњи и братомржњи стоји данас ова евро-америчка цивилизација са својим новим поретком, који је изданак оног претходног, крсташког, наполеоновског, француске револуције, наци-фашистичког. И ова садашња Европска унија и њена идеологија, а посебно њен тзв. НАТО пакт, који насиљем и отимачином проповиједа људска права широм свијета, ради исто оно што су западни крсташи радили у 13. вијеку. Нажалост, и ово чему стреми ова данашња власт Црне Горе, тзв. Европској унији и НАТО пакту, је исто то, само мало друкчије, како би рекао наш мудри језикословац Вук Стефановић Караџић. Полакомили су се, па да би сачували своје лакомство и своју власт, они су кренули за онима који данас мржњом и насиљем трују читави свијет. Хришћанска Европа све мање бива хришћанском и постаје антихришћанска. На саможивости, на богоубиству, на братоубиству, на оцеубиству наставља да гради своју будућност. Нисмо ми против Европе светих апостола Петра и Павла, чије гробове цјеливамо у древноме Риму. Нисмо ми против Европе светог Бенедикта Нурсијскога, великог чудотворца, богољубца и братољубца. Нисмо ми против те Европе! Ми смо та Европа! Ми ту Европу заступамо и на њој желимо да градимо своју будућност и будућност свога народа. Али не прихаватамо Европу којој трагови смрде нечовјештвом, од Наполеона до Хитлера. Па и лењинизам и стаљинизам и марксизам су чедо те и такве обезбожене Европе.

Треба да се промијени власт у Црној Гори

У наставку своје бесједе владика Амфилохије је истакао и следеће:

Треба да се промијени власт у Црној Гори. Само, не дај Боже да буде по оној народној – сјаши курта да узјаше мурта. Треба све да градимо на оној првој Божијој заповијести – Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом. А онда и по оној Божијој заповијести – Љуби ближњега свога као самога себе. Треба нам се вратити Богу јер враћајући се Богу враћамо се души својој. Тиме се враћамо једни другима на прави и истински начин и тиме устројавамо своје друштво и своју заједницу – и малу породичну и већу грађанску или државну, и Црквену, темељимо на правим и истинским темељима. То нам треба! То треба свима земљаским народима! То треба, прије свега, данас и у Црној Гори! Јер како каже владика Раде – Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом. Тај топуз је синоћ ударао по глави Подгоричана. Не може се на томе градити и сачувати народ и његова душа, Црна Гора и њена будућност. Зато се поклонимо Оцу и Сину и Духу Светоме, Богу нашем, Богу Љубави. Заволимо једни друге љубављу којом нас је Бог волио и на коју нас је Бог призвао. На тај начин осмислимо и свој земаљски живот и тиме се припремајмо и за вјечно Царство Небеско, јер то је коначни и прави смисао људскога живљења и људскога понашања овдје на земљи. То нам треба!

У ово наше вријеме у Црној Гори, објавили су поново рат Богу. Објавили су рат Цркви Православној. Хоће да отму од Цркве. Мало им је што су отели од народа и приватизовали оно што није њихово, него хоће и оно од Цркве – Ћивот светог Василија Острошког и светог Петра Цетињског. И то хоће да отму. Да приватизују у име неких својих закона који су у ствари безакоња. Није добро с Богом ратовати! Није добро Црној Гори и Црногорцима да иду неким другим путем, па макар се он звао и европски. Европски у овом смислу како се данас приказује Европа, трујући Европа својом саможивошћу читави свијет. Није то пут Црне Горе никада био, док је ње било и докле јесте. Није био пут Црне Горе да се одриче својих светиња, као што се ова власт одрекла Пећке Патријаршије и светих Дечана. Није то она Црна Гора која је градила своју часност и честитост на јунаштву и на чојству.

И зато, дај Боже, да се уразуме, ако не ови који су сада на власти, онда они који дођу на власт. Да не ратују против Бога. Да не ратују против Цркве. Да не скрнаве светиње. Скрнавећи храмове, скрнави се људска душа. Ко скрнави храм, ко гони Бога и Цркву Божију, тај убија човјека – он је богоубица, оцеубица и братоубица. Не дај Боже да се на том богоубиству и братоубиству, оцеубиству и отимачини, гради будућност Црне Горе. Онда то неће бити Црна Гора наших предака него нека друга Црна Гора, све црња и све гора. Неће дати Господ! Вратићемо се ми! Вратићемо се Богу, а ако се Њему вратимо, онда ћемо се вратити и једни другима. Нећемо тада отимати једни од других, и нећемо убијати једне друге, као што смо навикли у неким прошлим временима, затровани туђим безбожним идеологијама. Него ћемо Бога загрлити, као што смо га ми данас овдје загрлили у Светој Тајни Причешћа, Тјелом и Крвљу Његовим. Као што су га загрлили и наши преци, загрлићемо Бога и загрлићемо једни друге, једни друге предајући, и сами себе и сав живот свој, Христу Богу нашем, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова.

Тагови: Митрополит Амфилохије, Подгорица, Црна Гора