Да ли је то најновија севернокорејска интерконтинентална ракета која може да досегне и до западне обале САД, а коју Пјонгјанг најављује већ две године?

Судећи по ТВ снимцима мобилни лансер те ракете доста личи на мобилни лансер руских интерконтиненталних ракета типа „топољ” или „јарс”.

Чак су и неки уређаји са спољне стране контејнера-лансера на истом месту као и код лансера „јарса”.

Да ли је то унапређена верзија већ постојећег интерконтиненталног пројектила „хуасонг-13”, односно КН-08, шест ракета је оперативно, или је то нова интерконтинентална ракета „хуасонг-14”, односно КН-14, тешко је оценити само на основу ТВ снимака.

Али да је возило с контејнером-лансером деловало моћно, то свакако јесте.

Друга ракета, која је изазвала пажњу на војној паради у Пјонгјангу, јесте подморнички пројектил типа „букексонг”, односно КН-11. Његов се домет процењује на 500 до 1.000 километара и та ракета још је у развоју.

На досадашњим тестовима, 23. априла 2016, ракета КН-11 „букексонг” летела је 30 км, 9. јула летела је 10 км, а 24. августа 2016. прелетела је 500 км. То су све били тестови с мотором на течно гориво. Како су такви ракетни мотори прилично опасни за употребу на подморницама, Северна Кореја тестира сада моторе са чврстим горивом. Подморнички пројектил „букексонг”, КН-11, тестиран на копну 16. марта 2016. експлодирао је на старту.

Страховање Запада од подморничких ракета Северне Кореје ипак су претерана. Наиме, домет пројектила „букексонг” за сада није интерконтинентални, а проблем је и једина подморница на којој се тестира та ракета. То је класична дизел-електрична подморница класе „Синпо”, која с обзиром на погон има ограничени борбени радијус кретања. Без нуклеарног погона та подморница није нешто посебно борбено вредна, јер је дужина њеног боравка изван базе ограничена на највише месец дана. Осим тога, доста је бучна па је јапанска, јужнокорејска и америчка флота могу лако открити чим изађе из матичних територијалних вода. Шансе такве, класичне, подморнице да неопажено приђе обалама Јапана, или Гуаму, и да лансира ракете „букексонг” врло су мале.

Но, ако Северна Кореја настави развој подморничке ракете КН-11 то значи да је Пјонгјанг одлучио да направи и нуклеарну подморницу, што би био технолошки стратешки успех раван производњи атомске бомбе. Јер, направити атомски реактор тако мале величине да се смести у подморницу досад је успело само СССР-у, САД, Великој Британији, Француској и Кини. Индија тек сада покушава да направи домаћу атомску подморницу, досад је користила руску на лизинг.

Све то показује да Северна Кореја можда не зна да прави добре аутомобиле, али ракете разних типова и домета „штанцује” као виршле. Ту и тамо понека и експлодира на старту, али то не зауставља програме развоја јер ракетно-нуклеарни пројектили ствар су националног поноса и транса становника Северне Кореје. Успут су и добар извозни производ…

На паради у Пјонгјангу могле су се видети и нове јединице командоса и та армија специјалаца сада има 88.000 припадника, сви опремљени врло модерним оружјем. Командоси с домаћом верзијом „калашњикова” с потцевним бацачем граната, с новим шлемовима попут америчких с оптоелектроником, новим пиштољима, панцирима и униформама, сви намазани маскирним бојама по лицу и с тамним наочарима као да су амерички ренџери.

И док три америчка носача авиона плове ка водама Корејског полуострва, „Карл Винсон”, „Роналд Реган” и „Нимиц”, лидер Северне Кореје као да је добио прву рунду игре нерава с Белом кућом. Кимова „получирокица” фризура показала се, за сада, чвршћом од лепршаве Трампове фризуре с лаком.

Ипак, брине ме концентрација три америчка носача авиона. Последњи пут је то било уочи напада на Ирак 2003. године. Пре тога, у јануару 1991, пре „Пустињске олује”. Не слути на добро.