МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: Да ли ће Русија против Израела…

Израелска авијација бомбардује и иранске и сиријске циљеве у Сирији такорећи када год то пожели. Докле, то може да траје. Да ли ће Русија учинити за Сирију оно што је Совјетски Савез урадио за Египат и египатску војску од 1967. до 1973. године?

Москва је после Трећег арапско-израелског рата и пораза арапских армија, испоручила Каиру огромне количине најмодернијег оружја и војне опреме, а у Египат је тада стигло и око 4.000 совјетских војних инструктора. Настојали су да побољшају и квалитет командовања и руковођења у египатским оружаним снагама. Што се показало успешним у Четвртом арапско-израелском сукобу 1973. године.

Совјети су у Сирији још 1983. године изградили две базе за ПВО систем СА-5 с укупно 48 ракета сврстаних у осам батерија у базама Думеири, двадесетак километара североисточно од Дамаска, и у Шимшару, јужно од града Хомса. Између сиријске зоне безбедности и места где су се налазили пројектили СА-5, а то је простор већи од три километра, тада се налазила искључиво совјетска зона са батеријама ПВО, ракете СА-2, СА-6, СА-8 и СА-13, које су штитиле постројења у те две базе. Тада су те две ПВО базе са ракетама СА-5, уз које су стално биле јединице од по 500 до 600 совјетских војника, биле повезане и са совјетским радарско-осматрачким станицама на Кавказу, и са совјетским бродовима за електронско извиђање и осматрање у Медитерану. Са дометом од 250 км, ПВО систем СА-5 био је претња израелској авијацији, али одлуку о његовој употреби доносили су Совјети.

„Имајте поверења у нас, Совјетски Савез неће дозволити да Сирија доживи нови пораз“, рекао је тадашњи лидер СССР-а, Јуриј Андропов сиријском председнику Хафезу ел Асаду. У међувремену, обојица лидера су умрла, а и Совјетског Савеза више нема. Но, линија израелско-сиријске конфронтације на терену и даље постоји, посебно на Голану.

Наиме, линија садашњег израелско-сиријског фронта на Голанској висоравни иде од либанске границе северно до планине Хермон, до места Фик, близу јорданске границе на југу. Она има облик истуреног лука, док сама ширина фронта износи, ваздушном линијом, око 90 км. Тактичка дубина војишта, на израелској је страни око 50 км и иде линијом Џебалал — Шеик — Кафр — Нафата — Махджар, с оперативном дубином од око 100 км. У том су простору смештене и главне резервне јединице израелске армије за то војиште.

Војиште на сиријској страни протеже се линијом Дамаск — Савара — Кабра — Сувејда, просечно око 60 км у дубини сиријске територије. Распоред снага на том простору показује да су Сиријци утврдили четири линије одбране, свака дубине од два до четири километра, с отпорним тачкама за кружну одбрану. На самој линији фронта на Голану сиријска војска има повољније положаје, јер је фронт с израелске стране испупчен, па га је могуће обухватити по боковима. Но, како посебно истакнут положај на целом том војишту има планина Хермон, а како израелска страна Голанске висоравни доминира над сиријском територијом, то укупно гледајући Израелци имају повољније услове за одбрану. За напад не, због каменитог и непошумљеног терена, али за одбрану да.

Граница између Израела и Либана, те између Израела и Јордана, смањује израелски маневарски простор према Сирији, а истовремено открива бокове израелског дела евентуалног бојишта и чини рањивим правце према Назарету и Хаифи. Истина, Израел може у случају копненог рата са Сиријом да скрати на пола линију фронта, држећи се планине Хермон на северу и Галилејског језера на југу.

Све те чињенице имају у виду и команданти иранских снага, које ратују у Сирији за рачун Дамаска. Израел не жели да му се снаге проиранског Хезболаха и снаге иранских паздарана приближе на линији раздвајања са Сиријцима на Голану. И зато и бомбардује иранске циљеве у Сирији. Са друге стране, Дамаск је присиљен да трпи Иранце на својој територији, јер Техеран добрим делом и плаћа ратне напоре Сирије, а иранске и проиранске снаге и гину у Сирији за Башара ел Асада.

Којом ће брзином Руси оспособити сиријску ПВО да може потпуно самостално да брани свој ваздушни простор, зависи од неколико политичких фактора у једначини Москва — Тел Авив — Дамаск — Техеран — Вашингтон…