Минхенском конференцијом доминираће русофобни а не антикинески ставови

Главна тема Минхенске конференције о безбедности, која је почела данас, биће обнављање трансатлантских веза и одговори на глобалне изазове. Минхенском конференцијом доминираће русофобни ставови, а не антикинеска реторика, иако Вашингтон обе земље види као геополитичког противника и представља као претњу, сматрају руски аналитичари.

Они су сигурни да се питање о односима Русије и Запада неће разматрати на конструктиван и прагматичан начин, већ да ће бити усмерено на сатанизацију Русије и питања „обуздавања“ Русије и њене „изолације“.

„Пошто Марсовци још нису слетели на Земљу, стога главни непријатељ остаје Русија, а једна од главних тема биће јачање источног блока НАТО-а. Подсетићу на њихов програм распоређивања трупа тј. концепт борбене готовости „4 до 30“. То предвиђа различите видове европских снага за брзо реаговање, 30 ескадрила, 30 ратних бродова, 30 батаљона тактичких група, који морају бити у року од 30 дана доведени у пуну борбену готовост. То су дежурне снаге за брзо реаговање против Русије. Програм је најављен 2015. године и требало је да буде спроведен 2020. године. Мислим да ће о томе бити речи на овој конференцији“, каже за Спутњик руски војни експерт Виктор Мураховски.

Консолидација трансатлантских редова

Једна од главних тема ове безбедносне конференције биће и такозвана обнова трансатлантских односа, посебно након што је заменик шефа Минхенске конференције о безбедности Борис Руге изјавио да је Доналд Трамп покварио односе између Вашингтона и Европе.

Трамп је критиковао европске НАТО савезнике што одбијају да повећају војне трошкове, а најозбиљнија неслагања настала су са Берлином, који је, између осталог, одбио да се повинује његовом захтеву и повуче из пројекта „Северни ток 2“. Да би казнио Немце Трамп је наредио да се број америчког контингента у Немачкој смањи за више од половине – на 25 хиљада људи. По Трамповом мишљењу, Немачка „плаћа Русији милијарде долара за енергенте“, док је САД и даље штите од Москве.

Првобитно су демократе критиковале план делимичног повлачења трупа из Немачке, а потом су летос најавиле да ће Трампову одлуку размотрити нова администрација ако победи демократски кандидат.

Због тога, европске земље Минхенску конференцију виде као један од начина успостављања дијалога са Бајденом, који још није предузео свеобухватне мере ка зближавању са Европом.

„Сједињене Државе ће и даље притискати европске чланице НАТО-а, тражећи солидарност, пре свега у финансијском смислу. Треба се сетити захтева америчког руководства и НАТО-а да свака земља треба да потроши најмање два одсто свог БДП-а у војне сврхе, а нису сви дисциплиновани у томе. На пример, Немачка то не испуњава. Они ће и даље захтевати…“, каже Мураховски.

Експерт истиче да ће САД покушати да консолидују редове међу савезницима, како неко не би испао из стоја, с обзиром да поједине земље чланице НАТО-а, попут Турске, набављају руско оружје, а Грчка такође користи руске системе ПВО. Поред тога, неке земље напомињу да Русију не доживљавају као непријатеља.

Русофобни ставови

„Кина је пре виртуелна него стварна претња Европи, како они то виде. Кина нема Калињинградску област, а ни Крим. Стога је, наравно, фокус на Русији. И о овим темама ће се још једном разговарати, дискутовати, полемисати“, каже Мураховски.

Због пандемије вируса корона Минхенска конференција ће бити одржана у онлајн-режиму, а како се очекује наступиће амерички председник Џо Бајден, немачка канцеларка Ангела Меркел, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и други, али не и руски председник Владимир Путин. У том контексту, аналитичари оцењују да минхенски формат последњих година нагиње ка једностраној оцени међународних проблема.

„Што се тиче учесника, постоји велика заступљеност лидера европских земаља НАТО-а, али ту неће бити њихових наводних непријатеља. Када то кажем, мислим на високе представнике Русије, Кине, Ирана и других земаља, који они су у својим програмским документима представљају као претњу НАТО-у. Мала је вероватноћа да ће разговарати о мерама безбедности у општем смислу, јер се та питања не решавају у оквиру Европе, НАТО-а и Минхенске конференције. Наш председник Владимир Путин је раније предлагао одржавање састанка лидера пет сталних чланица Савета безбедности, нуклеарних сила, како би се разговарало о безбедносним питањима, али до сада та иницијатива није реализована, иако би то био много кориснији догађај у сфери јачања безбедности и практичнији од Минхенске конференције“, каже Мураховски.

Мураховски сматра да нема никаквог смисла учествовати на тој конференцији, с обзиром на то да њени учесници нису спремни да саслушају своје опоненте.

„Сматрају се изузетним, а други треба да следе њихове диктате“, нагласио је експерт.

Мураховски подсећа и на Путинов историјски говор на Минхенској безбедносној конференцији 2007. године, када је руски председник дао дијагнозу светском поретку и означио повратак Русије као силе у међународну арену.

Руски председник је тада жестоко критиковао модел једнополарног света, јасно је ставио до знања да неће бити послушник газдама у Вашингтону, осудио је ширење НАТО-а на Исток и решавање сукоба уз примену силе.

Многи сматрају да је његова „Минхенска реч“ била и визионарска. Он је указао на слабости западног политичког система и система западних вредности.

Мураховски напомиње да је тај говор снажно одјекнуо у НАТО земљама и на друштвеним мрежама. Међутим, уместо да се замисле над тим речима, западни лидери су отпочели сатанизацију Русије и Путина.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков је рекао да Путин ове године неће учествовати на том форуму, али је нагласио да са руске стране нема никаквог бојкота Минхенске безбедносне конференције.