МИЛОШ КОВИЋ: Нобелова награда за НАТО – најбољи начин да Запад и земље алијансе изгубе последњу трунку моралног угледа!

Међу 317 кандидата за овогодишњу Нобелову награду налази се и НАТО. У Србији је то изазвало лавину коментара, а наши саговорници оцењују да је та номинација, у најмању руку – парадоксална.

Пошто је 31. јануара истекао рок за подношење кандидатура, Нобелов институт у Ослу саопштио је да је номиновано 317 кандидата, међу којима је 210 угледних појединаца и 107 међународних организација, међу којима је и – западна војна алијанса.

Тим поводом, питали смо наше саговорнике – да ли НАТО заслужује Нобелову награду?

Матија Бећковић, академик и песник:

„НАТО је највише прославио Нобелов изум, па је фер да му се Нобел и реваншира“.

Милош Ковић, историчар:

„Да сам члан Нобеловог комитета, ја бих свакако гласао за то да НАТО добије Нобелову награду за мир. То би био најбољи начин да Запад и земље НАТО изгубе последњу трунку моралног угледа, који ни до сада није био особито значајан и висок. После тога би можда било добро да Нобелову награду за мир постхумно доделе, рецимо, Адолфу Хитлеру. То би Ватикану свакако олакшало одлуку да мирне душе кардинала Степинца прогласи за свеца, а после њега и папу Пија XII. Зашто да не? Ово су добре вести које ће отрежњујуће деловати на јавност свих земаља које нису западне и које трпе насиље НАТО и западних земаља. И то је још један доказ да западна цивилизација не може да полаже право на то да је њена култура универзална, а поготово не на то да је извор и утока сваког морала, а управо на тим тврдњама последњих 200 година почива њихова моћ“.

Бошко Јакшић, спољнополитички коментатор:

„Ако се НАТО нашао међу 317 номинованих кандидата за Нобелову награду за мир због тога што се повукао из Авганистана после готово две деценије ратовања, онда се поставља питање зашто би НАТО за то добио награду, јер би, по логици, требало да буде кажњен доживотним затвором и то не само због интервенције у Авганистану, већ и због других интервенција по свету. Апсолутно сам против тога да било какве војне организације тог типа добијају Нобелову награду за мир“.

Чедомир Антић, историчар:

„Ако би НАТО био добитник Нобелове награде, то би допринело потпуном урушавању ауторитета те награде. Сећамо се да је један албански лобиста, Марти Ахтисари, човек који је статус Ацеха и Косова решавао различито и који је Србији наметнуо пунски мир у јуну 1999. године, постао добитник Нобелове награде. Због тога ме не би зачудило да је добије и НАТО, али мислим да је то лоша вест, пре свега, за Нобелову награду. НАТО је ратовао на просторима Републике Српске, Србије и Црне Горе и помагао је ратовање у Африци и Азији, током чега се сврставао на једну од зараћених страна, која је, након победе, масовно кршила људска права грађана у зараћеној земљи. Парадоксално је да организације попут НАТО и ЕУ добију Нобелову награду за мир, јер ЕУ, без обзира на своје велике идеје и идеале, није успела да реши већину проблема чије је решење прогласила за свој циљ, већ је заслужна за ратове и њихов врло лош исход по становништво на Балкану“.

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар:

„Морам признати да сам у први, па чак и други мах мислио да је то из оних рубрика „није се догодило“, „веселе вести“, „фејк њуз“ и слично.  Мислио сам да је, просто, реч о духовитој, али помало бруталној шали некога с друштвених мрежа. Онда сам схватио да је вест озбиљна. У мору невероватних и тешко схватљивих, неочекиваних и апсурдних ствари које се дешавају око нас, мислим да је ова фаворит за место број један. Познато је да је институција Нобелове награде у великој мери проблематична и политизована. Сећамо се да је бивши амерички председник Барак Обама унапред добио Нобелову награду за будућа дела и доприносе миру, који се, као што знамо, нису догодили“.