Милиони совјетских артиљеријских граната остали су неискоришћени послије Другог свјетског рата. Ипак, физичари су им нашли бољу примјену – у једном од најважнијих експеримената у 20. вијеку.
Средином 90-их година, физичарима су биле потребне тоне метала довољно снажног да издржи изузетно јака магнетна поља Компактног мионског соленоида – једног од детектора честица у Великом хадронском сударачу код Женеве у Швајцарској.
Сагласили су се да им је потребан висококвалитетан месинг. Али гдје га пронаћи?
Иако се Русија налазила у тешком финансијском стању тих година, руски научници који су радили на међународном пројекту и даље су жељели да помогну.
Један од њих се сјетио да месингане чауре артиљеријских граната потпуно одговарају ономе што им треба. Један руски морнарички командант пристао је да научницима преда чауре граната преосталих још из Другог свјетског рата.
За потребе експеримента искоришћено 600 тона месинга, а више од милион месинганих чаура је претопљено.
Велики хадронски сударач почео је са радом 2009. године, а три године касније, уз помоћ Компактног мионског соленоида, откривен је и Хигзов бозон.