МИЛЕР: Руски гас нема конкуренцију

Обим и удео руског гаса на европском тржишту ће расти у наредних 15 година, изјавио је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер уз поруку да руски гас нема конкуренцију.

Милер је такође, говорећи о Украјини, рекао да укупна дуговања те земље за руски гас износе 29 милијарди 477 милиона долара, од чега је 2 милијарде 600 милиона дуг за 2013—14, 200 милиона долара дуг за испоруке гаса на југоисток Украјине од стране „Гаспрома“, које Украјина не плаћа. Остала сума је казна на име „узми или плати“.

Милер је на конференцији „Енергетски сектор Европе: будућа структура и место на светском тржишту“ у Београду истакао да обим испорука гаса у Европу од стране „Гаспрома“ за 2015 показују позитивну динамику у поређењу са 2014, посебно у априлу и мају. У мају, како је прецизирао, то повећање износило је, у односу на исти месец прошле године, пет одсто. То, истакао је Милер, значи да прогнозирамо повећање укупног обима испорука руског гаса Европи, као и удела руског гаса у испорукама Европи.

„Ако погледамо ретроспективу последњих 15 година, удео увоза руског гаса у Европу је порастао за 17 одсто и можемо са сигурношћу да претпоставимо да ће у наредних 15 година бити исто“, навео је шеф „Гаспрома“.

Међу факторима који утичу на европско тржиште гаса он је издвојио пад експлоатације гаса у самој Европи. По процени „Гаспрома“ пад обима експлоатације европског гаса износиће 80 милијарди кубних метара гаса, рекао је Милер и додао да ће у наредних 15 година фактор опадајуће експлоатације бити доминантан.

Према речима Милера, компресовани гас је изгубио битку на европском тржишту и ова врста енергента неће играти неку значајнију улогу у наредним деценијама.

Милер је нагласио да ће истовремено, према прогнозама, у наредних 15 година апсолутни обим потрошње гаса расти.

Притом, додао је шеф „Гаспрома“, на тенденције раста извоза руског гаса неће имати никавог утицаја то да ли ће у ЕУ потрошња бити у успону, остати на истом нивоу или ће падати.

„Наше испоруке гаса ће само порасти, као и њихов удео. Без обзира на то шта ће се дешавати са европским тржиштем, апсолутно је јасно да ће бити потребне додатне испоруке руског гаса“, рекао је Милер.

Анализирајући гасно-транспортне системе, он је поменуо пројекат Источни лук (Eastring) за који је рекао да нема економске оправданости јер потенцијални учесници тог пројекта ни са ким нису водили преговоре, па се поставља питање одакле ће се појавити гас у том гасоводу.

Када је реч о Трансјадранском гасоводу (ТАП) ту је ситуација са осигурањем ресурса нешто боља, али ако погледамо рокове видећемо да се пре четири године причало да ће ТАП почети да ради 2017. а данас чујемо да ће испоруке почети 2021. и сваке године се додаје, навео је Милер и нагласио да жели успеха свим гаснотранспортним пројектима али да они нису конкуренција руским јер се они граде строго у складу са расположивим капацитетима.

Милер се осврнуо и на ситуацију са Украјином, подсетивши да су крајем прошле године завршени трилатерални преговори Русије, Украјине и ЕУ о украјинским дуговањима за гас.

Он је прецизирао да Гаспром потражује казне на име „узми или остави“ од осам милијарди 197 милиона долара и да ће одговарајући захтев бити упућен у Истанбулску арбитражу.

„Укупна сума дуга Украјине до данас је 29 милијарди 477 милиона долара, од чега је две милијарде 600 милиона дуг за 2013—14, 200 милиона долара за испоруке гаса на југоисток Украјине од стране ’Гаспрома‘, који Украјина не плаћа. Остала сума је казна на име ’узми или плати‘“, рекао је он.

Тагови: Алексеј Милер, Гас, Гаспром, Русија