МЕТАСТАЗА ДРУГОГ АМАНДМАНА: Америка спремна за грађански рат и то – по закону

Патроле паравојних јединица широм Сједињених Америчких Држава виђају се месецима, још од избијања таласа протеста због полицијских убистава Афроамериканаца, али њихово све чешће „указивање“ у финишу кампање навело је поједине посматраче да прогнозирају могуће избијање оружаних сукоба у време пребројавања гласова.

Иако су паравојне јединице које све чешће ординирају широм САД шаролике, за сваку од њих се лако може утврдити ког председничког кандидата подржавају, а заједничко им је да својом појавом стављају до знања да су спремни и за нови „амерички грађански рат“.

„Тесни“ резултати избора – претња грађанском миру

А шетње америчких „наоружаних момака“ могле би да буду озбиљна претња миру уколико резултати избора буду спорни, каже за Спутњик новинар Зоран Ћирјаковић.

Према његовим речима, Америка подељена на стотину начина, тако да, на пример, много више људи има корону у државама где је на власти Демократска странка, између осталог и зато што су Демократе на власти у великим, густо насељеним градовима, а Републиканци првенствено у руралним областима.

Уз то, у САД се може гласати поштом, што ће учинити првенствено они који гласају за Демократску странку, док ће присталице Републиканаца углавном гласати на бирачким местима и већ ту би могло доћи до сукоба, уколико убедљиво не победи Бајден или, што је много мање вероватно, Трамп, сматра Ћирјаковић.

Земља поносно наоружаних људи

„Људи који гласају на гласачким местима, а то су први гласови који ће се пребројати су углавном за Трампа, а они који гласају за Бајдена су углавном они који гласају поштом, тако да већ ту може да се јави повод за сукоб. Америка је земља поносно наоружаних људи. То је, једнoставно, кључни део америчке културе и америчког идентитета, уз тај метастазирани индивидуализам. И данас имате право да убијете некога у великом броју савезних држава зато што се осећате угроженим“, каже Ћирјаковић.

Додаје да је по правилу реч о белом човеку који убија неког сиромашног, црног човека мада „има пуно беле сиротиње и то је оно што је Хилари Клинтон изгубила из вида, али сиромашни су у много већој пропорцији црни.“

Ћирјаковић истиче да се у америчкој култури на белца са пушком, аутоматском пушком или пушкомитраљезом у руци гледа као на човека који који користи своје право из Другог амандмана, док се Црнац са најобичнијим пиштољем, или чак и са пластичним, доживљава као претња.

Законски, појава црних наоружаних група попут „Не за……ј се са нама“ (НФАЦ) је легална, уколико чланови имају дозволу за ношење оружја, каже Ћирјаковић и додаје да је Велики проблем Мексика и разлог зашто је тамо ескалирао рат против дрога зато што се граничи САД које су пуне оружја.

И америчка полиција је паравојна формација

Ћирјаковић упозорава да израз паравојне јединице код нас има необично значење које нема у другим деловима света, јер је свака јединица која има војно оружје а није војска – паравојна јединица.

Тако да је и америчка полиција – паравојна јединица, односно „серија паравојних јединица јер су се скоро сви шерифи и полицијска одељења наоружали после 11. септембра класичном војном опремом“, додаје он.

„Оне нису у Америци илегалне од Другог амандмана на амерички Устав који гарантује Американцима право да поседују лично наоружање, са јако широком дефиницијом личног наоружања, што је иначе један од главних политичких сукоба у САД и разлог зашто у великом броју савезних држава људи гласају за Републиканце и Трампа. Дакле, оне нису илегалне па не можемо да користимо енглески израз за оно што ми овде зовемо паравојне формације па да кажемо нерегуларне формације, јер су оне по закону“, објашњава Ћирјаковић.

Паравојна Америка није Трећи свет

Према његовим речима, поређење данашње Америке којом ординирају паравојске са земљама Трећег света апсолутно не стоји, јер такве ствари се ретко могу видети у неразвијеним земљама, а до тога долази што ми Америку и цео Запад углавном посматрамо са гомилом позитивних стереотипа.

​„Ми у Србији имамо гомилу првенствено позитивних стереотипа или мишљења о америчком друштву и америчкој култури који су углавном нетачни, првенствено кад говоримо о доминантним медијима, а они су сви како воле да кажу, прозападни или проевропски. Те ружичасте наочаре боје наш став и наш однос према тим феноменима, а људи који шире те светле стереотипе о Западу и Америци не разумеју ове феномене и изједначавају егземпларни амерички феномен, суштину америчког друштва са Трећим светом“, закључио је Ћирјаковић.