Бивши хрватски председник Стјепан Месић обрушио се на светске челнике, али и хрватско вођство што су одбили да учествују на прослави седамдесете годишњице победе над фашизмом у Москви. У ауторском тексту у ријечком ”Новом листу” Месић пише да десница у Европи и свету ”не само да диже главу, већ развија своје заставе фашизма”.
”Ћути Меркел, ћуте и француски председник Оланд и шеф Беле куће Обама што у Риги поносно корачају бивши припадници СС јединица. Али док са једне стране ‘не виде’ неофашизам у Европи, са друге одбијају да оду у Москву. Као, осуђују Путинову политику”.
Месић каже да ће се 9. маја славити у Москви победа над поретком који би, да није било великиг совјетских жртава, завладао добрим делом света.
”Актуелна хрватска политика не зна да се постави у таквој ситуацији”, тврди бивши председник, позивајући да се нађу савезници с антифашистима у свету.
”У интересу је Хрватске и свих њених грађана, речју и делом одлучно казати ‘не, овако даље неће ићи’.
Бивши хрватски председник посебно је критиковао Католичку цркву, замерајући да је једним делом имала ”покровитељство” у 25 година заједничког злочиначког подухвата десних снага на политичкој сцени. ”Заслугом доброг дела и медија, власти, активно и пасивно, Католичке цркве и одређених кругова из иностранства упропаштено је неколико генерација младих људи”.
Месић каже да се у Хрватској кокетира са наци-фашизмом на начин да се релативизује злочиначки карактер усташтва и усташке пара-државе.
”То је присутно од првог дана самосталне Хрватске”.
Тврди да је на делу био национализам, верска нетрпељивост и да је све прелазило и у отворени шовинизам и расизам.
”Нетрпељивот према другима и друкчијима неретко је већ у тим првим данима свој израз налазила у физичком ликвидирању људи. Рат је довршио посао стварања криминалне “елите” с којом и данас имамо посла”.
Бивши председник тврди да ”у таквом друштву рудиментарне демократије, бољега имена немам, у друштву у којему се код примене закона најпре гледало које је националности починитељ, а које жртва, односно оштећени, а неретко та пракса потоји још и данас, отворено је широко поље деловања за историјске ревизионисте, за све оне који су имали нескривену амбицију и након више деценија да мењају исход Другог светског рата”.
Тако је, каже Месић, рођена ”нова истина” о усташама и њиховој држави, заборављени су расни закони из НДХ, прогон Срба, Јевреја, Рома и Хрвата.
”Хрватске војнике и бранитеље, витезове како су их звали, слали су деведесетих у окршаје с песмом која је величала усташке кољаче Макса Лубурића и Јуру Бобана. О Јасеновцу и Црној легији постоји доста докумената и свако, ко сумња у моју квалификацију »кољачи«, нека те документе прегледа”.
Сав тај ”повратак прошлости” по Месићу је извршен и за време ХДЗ-ове и СДП-ове владе. Каже да се сви правимо слепим на поруке које долазе и са телевизије, у којима све више царује језик мржње, типичан за ране деведесете прошлог века.
”Од смене на месту председника Хрватске агресивни наступ деснице која ни не сакрива своју профашистичку обојеност, постао је још агресивнији, још отворенији, још злоћуднији. Маске су пале и ко сада не види како ствари стоје, никада и неће да види. Или ће прогледати када буде прекасно”, закључује Стјепан Месић.
Уклањање Титове бисте из кабинета Председнице само је симбол политике која је дефинитивно добила право грађанства у хрватскоме друштву и која се води без икаквих скрупула, отворено, под плаштом демократије, а уз обилато коришћење чињенице новог хладнога рата и беспоговорног сврставања Хрватске на једну страну у том рату”, сматра Стјепан Месић.
Тагови: Москва, Русија, Стјепан Месић, Хрватска