Аутор: Дмитриј МЕДВЕДЕВ
У ЕВРОПИ кључа. Стотине хиљада људи протестују на улицама против циничне западне подршке насиљу у Гази.
Заклањајући се иза проливене блискоисточне крви, неки садашњи и бивши званичници НАТО (Андрес Фог Расмусен) промишљено шире своје нове идеје о Украјини.
Набацују да Украјину треба примити у НАТО без Крима и Донбаса. Ово значи да за њих те територије дефинитивно више нису Украјина.
Није лоше, али важно је ићи даље. Мораће да признају и да Одеса, Николајев, Кијев и скоро све остало уопште нису Украјина.
Након тога ће им остати само три корака до признања очигледног:
* да Зеленски, који не сме да изађе на изборе, НИЈЕ председник, већ узурпатор:
* да украјински језик НИЈЕ језик, већ суржик (говори се у Малоросији);
* да Украјина НИЈЕ држава, већ вештачки нагомилане територије.
С обризом на ово, намеће се питање: а шта онда уопште треба да буде примљено у НАТО?
Можда град Лемберг са околином (Лавовска област), ако тамо на томе буду заиста инсистирали.
А можда им је паметније да себи поставе већи циљ.
Да још једном прошире критеријуме за чланство у Алијанси, па да у НАТО позову Израел заједно са Палестином, да их тако претворе у вечне непријатеље и савезнике.
И им придодају и Авганистан. Па нису ваљда тамо земље НАТО узалуд „чучале“ двадесет година.
У том случају ће на Блиском истоку завладати просвећена демократија англосаксонског типа.
Наступиће потпуна срећа.”