Медведев изнео седам услова за стављање тачке на рат и на – Украјину

ВЛАДИМИР Путин је у свом последњем интервјуу, који су неки већ назвали „програмским“, саопштио да је Москва спремна и за преговоре поводом Украјине и „гаранција безбедности“ које тражи од Запада и за наставак ратних операција.

Своју интерпретацију руских услова за преговоре изложио је Дмитриј Медведев. А он је и на челу владајуће Јединствене Русије и двоструки Путинов заменик – на челу Војне комисије и Савета за нациопналну безбедност.

Формулисао их је овако:

Први је признање пораза у војној компоненти сукоба од стране бивше (у даљем тексту) „Украјине“. Затим мора постојати потпуна и безусловна капитулација неонацистичке клике у Кијеву. После чега ће уследити – демилитаризација и забрана стварања војних снага на њеним територијама у будућности.

Други је признање од стране међународне заједнице нацистичког карактера кијевског политичког режима и присилна денацификација свих државних органа Украјине под контролом УН. За то постоји искуство – такав поступак је спроведен у Немачкој после њеног пораза у Другом светском рату.

Треће: УН морају признати да је „Украјина“ изгубила међународно-правни субјективитет и право да се било који од њених правних наследника придружи војним савезима без пристанка Русије.

Четврто: распуштање свих уставних власти Украјине и хитно одржавање избора за привремени парламент самоуправне територије бивше Украјине под окриљем УН.

Пето: тај привремени парламент мора да донесе законе о исплати свих потребних компензација Русији, укључујући исплате рођацима погинулих грађана наше земље и плаћања за штету по здравље рањених.

Шесто: тај парламент мора званично признати да је цела територија бивше Украјине територија Руске Федерације. Потребно је доношење акта о поновном уједињењу територија бивше Украјине са Русијом.

Седмо: самораспуштање привременог парламента, са признањем од стране УН чина поновног уједињења Украјине и Русије.

Медведев је својих седам тачака додао овако формулисаним сарказмом: „Ово је можда мека руска формула за мир. Ово је компромисна позиција, зар не? Мислим да управо на тој основи можемо да тражимо добронамерни консензус са међународном заједницом, укључујући англосаксонски свет, и продуктивне самите, рачунајући на међусобно разумевање наших блиских пријатеља – наших западних партнера“.