Маркус Пападопулос рођен је пре 40 година у Уједињеном Краљевству, од оца кипарског Грка и мајке немачко-енглеског порекла. Дипломирао је право и модерну историју на лондонском Гилдхол универзитету, а докторирао руску историју на Ројал Холовеју у Лондону. Издавач је и уредник нестраначког магазина за британски Парламент и Владу, такође и телевизијски аналитичар, говорник и писац. Експерт је за Русију, земље бившег Совјетског Савеза и бившу Југославију. Себе сматра левичарем и националистом.

Док разговарамо, у Грчкој бесни мигрантска криза. Грчка влада је послала војску на границе. Да ли мислите да ће попустити, као и увек? Како оцењујете ситуацију?
— Како тренутно стоје ствари, грчке власти имају чврст став и спречавају „избеглице“ да уђу у Грчку и самим тим у Европу. И због тога поздрављам Грке, а то не радим често. Атина разуме да би омогућавање преласка „избеглица“ у Грчку не само имало штетан утицај на крхку грчку економију већ би представљало и безбедносну претњу грчкој јавности и грчкој култури. Многе „избеглице“ су Турци, исламисти, терористи и злочинци, па стога ниједна одговорна влада која поштује себе неће дозволити таквим људима улазак у своју земљу. Међутим, све наведено, распоређивање додатних полицајаца и војника на границу, изискује значајна новчана средства сваког дана и не може се наставити унедоглед, због несигурног економског положаја Грчке.

Поред тога, Грчка је под притиском Америке да дозволи „избеглицама“ да пређу у Грчку како би извршила већи притисак на Европску унију да заузме оштрији став према сиријској и руској влади у контексту борби у Идлибу, пошто је сиријска војска постепено ослобађала овај регион од контроле турске војске и њених савезника, Ал каиде. Нажалост, могућност да ће Грчка попустити под америчким притиском и дозволити „избеглицама“ улазак не може се одбацити. У том сценарију, обични Грци би морали сами себе да криве што су дозволили да њихова земља буде добровољно део западне политичке, економске и војне орбите.

Каква је тренутна и будућа улога Грчке, а и Кипра у Блискоисточној кризи?
— Грчка и Кипар су део шире породице Запада и према томе развили су врло блиске односе с опасним земљама као што су Израел и Саудијска Арабија. Довољно је, дакле, рећи да владе Грчке и Кипра активно спроводе план покушаја заштите и јачања западног утицаја и моћи на Блиском истоку. Што се тиче Сирије, повратни ударац Сирији од стране Грчке и Кипра је неопростив и сиријски народ га никада неће заборавити. Сирија је деценијама била добар пријатељ Грчке и Кипра и подржавала обе земље, посебно ову другу, у њиховим сукобима с Турском. Председник Хафeз Асад, отац садашњег сиријског лидера, био је познати присталица кипарских Грка и у потпуности је подржао Никозију у позивима да турска војска напусти северни Кипар, да се избегли кипарски Грци врате својим кућама и својини предака, као и да се острво поново уједини. А Дамаск је показао солидарност с Грчком изразивши своју пуну подршку територијалном интегритету Грчке – којој Турска рутински прети – и осудио честа турска војна кршења грчког ваздушног простора и територијалних вода.

И како су Атина и Никозија исказале захвалност Сирији због постојане подршке Дамаска? Па, Грчка је у јулу 2012. прекинула дипломатске односе са Сиријом, тврдећи да је сиријска влада ратовала против сопственог народа, а британским и америчким војним авионима и борбеним бродовима дозволила је да користе њен ваздушни простор и територијалне воде за напад на Сирију 2017. и 2018. године. Ако се осврнемо на Кипар, Кипрани су, попут Грка, дозволили Британцима и Американцима да користе њихов ваздушни простор и воде за ударе на Сирију, а дозволили су британским и америчким обавештајним оперативцима да на острву прикупљају информације о руским залихама у Сирији и информације о кретању сиријске војске помоћу својих уређаја за шпијунирање смештеним на кипарском тлу.

Кипарске власти су одобриле Израелу и војно присуство на Кипру, где израелски војници имају вежбе у планинама, припремајући се за рат против Сирије. Поред тога, Атина и Никозија су одбиле да подрже сиријски народ у борби против исламистичког тероризма и западног империјализма и уместо тога су терористе Ал каиде и Исламске државе назвали „побуњеницима“. И грчке и кипарске власти такође су одбиле да осуде израелске нападе на Сирију, као и турску инвазију на Сирију, што је, посебно у случају Кипра, демонски нечасно. Нажалост, земље Блиског истока које се одупиру западној, турској, израелској и америчкој агресији перципирају Грчку и Кипар као сервилне сараднике Запада и његових регионалних савезника. Заправо, Кипар је и познат као „курва са Блиског истока“. Грчку и Кипар воде издајници који угрожавају своје државе зарад сопствене финансијске користи.

Како у овој ситуацију функционише НАТО механизам и какви су даљи могући исходи?
— Грчка, као добровољна чланица НАТО-а, обавезна је да подржава захтеве војног савеза. НАТО, који је, преко својих кључних чланица, Америке, Британије, Француске и Турске, одговоран за „избегличку“ кризу што је захватила Европу, сада покушава да искористи кризу за геостратешки добитак и односе са јавношћу, оптужујући за ово стање Сирију, Русију и Иран, додајући томе сталне политичке и медијске нападе на све три земље, у које су умешани Сиријци, Руси и Иранци, демонизујући их да би оправдали западне санкције према тим земљама.

Каква је национална и старосна структура миграната/избеглица? Из којих држава долазе? Да ли су то породице с децом, како представљају медији наклоњени левици? Има ли злоупотребе деце?
— Многе „избеглице“ нису сиријске, нити су праве избеглице. У ствари, бројни људи на грчкој граници су Турци, Авганистанци и Пакистанци, а многи су од њих исламистички симпатизери, исламистички терористи и злочинци. На снимцима и фотографијама које видимо о такозваним избеглицама, већина је мушкараца војног узраста и добро су обучени; видимо врло мало жена и деце, што појачава аргумент да већина „избеглица“ нису праве избеглице. Који би мушкарац оставио своју жену и децу иза себе у својој ратом разореној земљи? То не раде избеглице. Породице заједно напуштају своје земље разорене ратом.

Како то да левичари иду на руку глобалистичком систему?
— Данас, у свету, многи људи који тврде да су конзервативци, либерали и социјалисти имају мало заједничког са идеологијама за које тврде да подржавају. Уместо тога, свет је сведок неоконзерватизма, неолиберализма и неосоцијализма. Један од многих проблема је то што, иако је људима на располагању више информација захваљујући интернету, има мање интелигенције. Људи су сада више заинтересовани за подржавање кампања за које сматрају да су напредне, а не укључују широко размишљање и помно испитивање онога што заправо подржавају. На пример, геј и трансродне часове у школама и небинарни идентитет. Корпоративни капитализам појео је душе нација широм света и подстакао подмукло идеју да образовање, квалификације, култура и вредности нису важни; према корпоративном капитализму важни су новац, материјализам, ријалити телевизија, култура славних, уништавање породичних вредности, увођење изопаченог појма људских права и изазивање људске анатомије.

Вероватно да нема особе у овом делу Европе да се не двоуми између хуманог и безбедносног аспекта. Где је граница између хуманости и политичког и безбедносног безумља? Да ли је у питању лажна хуманост, лицемерје?
— Многи људи у Европи данас се држе уверења која се не заснивају на било каквим научним доказима, да су сви на свету, посебно муслимани, безопасни и да је култура прљава ствар коју треба одбацити и заменити је мултикултурализмом. Сходно томе, ти људи се залажу да не постоје границе између држава и да нема ограничења ни за избеглице ни за имигранте. Такви људи су углавном неуспешни у животу, ментално дисбалансирани, у себи имају огроман ниво горчине и гнева, а истовремено показују знаке сексуалне девијантности. На тај начин угрожавају живот обичних људи у друштвима широм Европе и морају бити делимично одговорни за исламистичке терористичке нападе који су се догодили, попут оног у Великој Британији.

Колике су квоте избеглица које земље нашег окружења треба да приме? Како ће се то одразити на Грчку, а како на цео регион Југоисточне Европе?
— Грчка и Европа у целини не би требало да допусте улазак „избеглица“. Уместо тога, Америка, која је одиграла одлучујућу улогу у кризи „избеглица“, дестабилизацијом Сирије и Либије, требало би да преузме те људе, заједно са богатим арапским земљама на Арапском полуострву, попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. А Србија, посебно, не би требало да прима никога од такозваних избеглица, које би озбиљно угрозила безбедност обичног Србина.

Како грчка левица, са свим фракцијама које постоје, види борбу против светског неолибералног капиталистичког друштва, ако ради баш њима у интересу?
— Грчка левица је посвађана и заражена неолибералима. Добар пример за то је Јанис Варуфакис, који иступа с позиција западних влада и западних водећих медија да руска и сиријска влада „кољу“ људе у Идлибу. Мало је грчких левичара који су прави социјалисти или комунисти. Прави припадници грчке левице разумеју опасну природу западног империјалног капиталистичког логора и опиру се томе, али немају много утицаја у грчкој политици.

Пошто је грчки естаблишмент члан шире породице Запада, као и због утицаја прозападног и десничарског вођства Грчке православне цркве, заједно са утицајем прозападних грчких медија главног тока, Грчка вероватно неће напустити сферу западног утицаја. Нажалост, многи обични Грци нису свесни да су им политичари и новинари испрали мозак. Грчка је чланица и НАТО-а и ЕУ и сарађивала је у колонијалним агресијама Запада; на пример, против Србије 1999. године и сада против Сирије.

Каква је безбедносна ситуација у земљама Западне Европе кад су у питању мигранти? Често у медијима налазимо текстове о насиљу према домаћем становништву. Да ли су у питању праве вести или спинови? Да ли полиција и судство успевају да обезбеде безбедност грађана?
— У Европи постоји много случајева, од Скандинавије преко Немачке до Аустрије, у којима су „избеглице“ починиле грозне злочине над мушкарцима, женама и децом, укључујући и онај где је мигрант из Ирака силовао малог дечака у свлачионици базена. Затим ту су случајеви где су „избеглице“ нападале и оштећивале цркве, пре свега у Грчкој. Обични људи у Европи су изложени дивљаштву и сексуалним девијацијама исламиста преко својих влада, новинара и неолиберала. Људи се морају подићи да заштите себе, своје породице, културу и своје хришћанско наслеђе од удара исламистичког варваризма подржаног од САД, Велике Британије, ЕУ, НАТО-а, Турске, Израела, и исламизма подржаног од Саудијске Арабије.

Људима се често пребацује ксенофобија ако не подржавају мигранстку политику. Шта мислите о томе?
— Већина људи у Европи залаже се за ригорознију имиграционо-безбедносну политику, али се плаше да ће их политичари, новинари и руља на друштвеним мрежама означити као расисте. То је неприхватљиво и, што је још важније, крајње опасно јер својим ћутањем угрожавају сигурност чланова породице и пријатеља. Када би се људи у Европи окупили и одбили неолибералну изопаченост и дегенеричност која им се намеће, окренули би ситуацију у своју корист. Али док се то не догоди, рак у Европи расте.

Није ли глобализам нова идеологија једноумља попут фашизма? Чему води нестанак нација?
— Да би одржао и ојачао глобалну хегемонију, Запад користи глобализам да би уништио културе у Европи. Ако народ изгуби културу, онда губи свој национални идентитет, а без националног идентитета не може се заштитити од агресије споља. Култура је тканина која држи људе заједно. Као у случају Србије. Откако је извршено са Запада оркестрирано свргавање Слободана Милошевића, у октобру 2000. године, сукцесивни председници, премијери и владе у Србији предузели су све кораке за искорењивање српске културе тако да остане положај Србије као вазалне државе САД, Великој Британији, НАТО-у и ЕУ. У Србију су уведена ЛГБТ права, маршеви и продавнице, који су потпуно туђи и увредљиви за српску културу, а Србија има хомосексуалну премијерку која је именована само како би се осигурало да ЛГБТ култура замени српску културу. Срби, морате одмах реаговати!

У Европи постоје државе које имају другачије устројену мигрантску политику, попут Мађарске. Зашто ЕУ и НАТО то толеришу?
— Став Виктора Орбана о „избеглицама“ је и опрезан и неопходан, због безбедности Мађара и заштите мађарске културе. Иако НАТО и ЕУ немају позитивно мишљење о Орбану, мало тога могу учинити против њега. Међутим, ако би Орбан предузео кораке за уклањање Мађарске из ЕУ и НАТО-а, што би било мало вероватно, онда би ЕУ и НАТО предузели кораке да га поткопају, почевши од усклађене кампање западних медија како би га демонизовали као особу.

Какав ће бити даљи однос Грчке и Турске, нарочито с освртом на све безобзирније понашање турске владе, укључујући и експлоатацију природних богатстава Кипра?
— Кипар је по својој вољи део западне политичке, економске и војне орбите и многи кипарски политичари примају новац из Анкаре; заправо саботирањем свести и отпора кипарских Грка против илегалне турске окупације севера Кипра. Заиста, бројни политичари кипарских Грка отворено путују у Турску на састанке с турским званичницима, што само по себи показује да су издајници, јер Турска не признаје постојање Републике Кипар.

Што се Грчке и Турске тиче, обе су чланице НАТО-а и обе имају развијене односе с Америком, тако да ће њихови међусобни односи остати такви какви су већ деценијама – стабилни и релативно срдачни. Кад год постоји тензија између Атине и Анкаре, Американци интервенишу да би је ублажили, као што се догодило 1996. године када су Турци запретили грчком територијалном интегритету у Егејском мору.

Аутор Александра Куљанин

Насловна фотографија: Profimedia

Извор Печат